 |
| Foto: Predrag Trokicić, Peščanik |
Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 14.5.2021.
Na kvantaškoj pijaci nekadašnjih građana naglo padaju cene. Duše se kupuju nezavisno od njihovih nekadašnjih vlasnika. Masovno obolevanje od sirotinje vodi ljude do poniženja, i odatle se ne vraćaju.
Profesor Šoškić tvrdi da je podela para iz duga besmislena, maloumna spirala novog zaduživanja. Poješćemo u malim zalogajima ono što nas svakako ostavlja gladnima.
Siniša Mali govori u ime Velikog Dobrotvora, opravdava sitne darove iz naše zajedničke kase, koju su njegovi zauzeli kao sef za pljačku i razmetljivu igru. Znaju da će ostati na uslovnoj slobodi samo dok vladaju. Kaže da je Šoškić rob svoje fikcije, nameran da ospori njihovu stvarnost.
Čovek kome su oduzeli diplomu zbog krađe, drži ključeve trezora.
Možda oni kupuju samo nešto od vremena, koristeći formulu darovanja sitnine novim proleterima: 30 evra za sve, izvolite, kupite šta god poželite. Evo, to vam ja dajem, pamtite dobro od koga vam je. Malo-malo, pa udelim. Nije mnogo, ali ni malo, ali kaplje stalno. Ako se pažljivo čuva, nakupi se. Kupujte, birajte… Svega ima u bogatoj Srbiji.
Ne hulite na ruku koja daje, valja pokazati bar malo zahvalnosti i vedrine, neko stalno misli na vas, ako vas već zabole ona stvar što ste niko i ništa. Očekujte nove darove iz centrale milosrđa.
Bez otpora smo nestali kao građani i postali korisnici milostinje, bezvoljne kreature koje više i ne misle kako izgledaju istinski ljudi. Vidite samo na šta ličimo. Kakva nam je cena?
To je već pitanje za mnogo više od udeljene sume. Toliko vredimo, tako nam je odrezano. Da smo skuplji – niko se ne bi usudio da nas sa toliko prezira pregazi. Ponuđena je cena, prihvatili smo očarani neočekivanim profitom koji nam je u šake stigao tek tako, ni iz čega. Bili smo dostojni korisnici milostinje, zreli za konačan pad i naklon pred rukom koja hrani.
No, budimo bar malo zahvalni, ne šištimo na svece kad daruju.
Hvala braćo, drži tata.
Šta se sve može za 30 evra?
To je nešto manje od polovine računa za Infostan za one koji imaju mali stan. Dvadeset kutija lošijih cigara, ili sedam kila pilećeg mesa. Ili ručak za troje u pečenjari kod Ralje, pola sata boravka za jednu osobu na Kopaoniku. Četiri para gaća i tri para čarapa na pijačnoj tezgi. Lekovi za okorele hronične bolesnike za nedelju dana. Mesečni bus plus za tri zone, pedikir zapuštenih ženskih tabana u Mirijevu, dve deblje knjige u Laguni sa popustom. Plastična lutka, lopta i par odevnih stvarčica za dečicu u kineskoj radnji. Dva kila šarana pečenog na ringli, dva kila mlevene kafe, pet muških ili jedno žensko šišanje.
Pakovanje cialisa od 20 miligrama, mesečni paket za osrednje pametni telefon, komplet ženskog veša za kućne potrebe. Donji deo trenerke, polovna guma za otrcani auto, tri pice kaprićioza, dve i po pice kvatro formađo, tri kila bajadere u pekari Panta, 20-30 hlebova. Taksi na liniji Kaluđerica-Vidikovac, dva i po deterdženta za belo i šareno rublje ariel, frtalj kile trešanja, 10 pakovanja higijenskih uložaka, 20 mesnih narezaka, patike za jednokratnu upotrebu, petina kazne za pauka, lekarski pregled za vozački ispit B kategorije, četiri buteljke odvratne malvazije… 25 kila Šešeljevih knjiga.
Cene ovde nabrojanih artikala su okvirne, mnoge od njih navedene od oka. Ali tu su negde. Može se birati neka pogodnost od ovde nabrojanih, ili smisliti nešto drugo. Mogućnosti nisu ograničene.
Do kraja godine dobićemo još toliko.
Moj komšija iz kraja Mirko, koji već godinama tvrdi da se umorio od svega, umro je tačno na dan kad mu je „legla“ uplata.
Šta da uradi čovek sa 30 evra kad je mrtav?
Samo da izađe na biralište. To je sve što se za 30 evra očekuje od živih i mrtvih.
