Sve češće se javljaju pacijenti koji nakon preležane korone imaju problem sa radom srca. Kažu da osećaju slabost, zamor, preskakanje miokarda. Kardiolog Predrag Mitrović kaže za Nova.rs da se neretko posle bolničkog lečenja javljaju pacijenti sa komplikacijama i naglašava da je potrebno ići na redovne preglede.
Već nekoliko meseci stručnjaci upozoravaju da koronavirus nije samo respiratorna bolest, koja pogađa pluća, već da je u pitanju sistemska bolest. To znači da posledice infekcije mogu da pogode i druge organe poput jetre, pankreasa, mozga i drugih organa.
Nedavno, virusolog Milanko Šekler izjavio je da je istraživanje u Nemačkoj pokazalo da 78 odsto ljudi koji su preležali koronavirus, ima oštećenje srčanog mišića, a da čak 30 odsto oštećenja zahteva terapiju.
Kardiolog Predrag Mitrović rekao je za Nova.rs da je oštećenje srčanog mišića česta pojava nakon preležanog koronavirusa i da pacijenti treba da odu na preventivni pregled kako ne bi došlo do komplikacija.
“Ono što je specifično sa koronavirusom je da kada se završi ta glavna infekcija, odnosno kada se završi upala pluća, to nije kraj bolesti. Nakon toga moguća je upala perikarda, odnosno srčane kese ili upala miokarda, tj srčanog mišića. Dodatno, može doći do pojave tečnosti u okviru srčane kese I to treba pratiti. Takve upale mogu biti diskretne, pacijent neće imati tekobe, a može da mu naruši zdravlje”, govori Mitrović za Nova.rs.
Kardiolog kaže da to što pacijent ne oseća nikakve simptome može da predstavlja problem, jer ne može lako da se dijagnostikuje upala, te se zato savetuje pacijentima mirovanje od 45 dana do dva meseca.
“Tinjanjem upale može da dođe do upale srčanog mišića i to predstavlja ozbiljan problem za pacijenta. Ovakva upala se manifestuje preteranim zamorom kod pacijenata, mada je to čest slučaj kod preležanog koronavirusa. Ali, ovaj zamor se još više pojačava. Takođe, jedan od potencijalnih problema je pojava aritmije, odnosno nepravilnog rada srca, kao I temperature”, kaže kardiolog.
Mitrović savetuje da svako ko oseti tekobe, obavezno ode kod lekara.
“Ako neko slučajno oseti malo veći zamor u odnosu na period kad je bio u bolnici, pogotovo sa tahikardijom, potrebno da se javi kardiologu kako bi bio urađen pregled. Jasno je da ovakvi problemi mogu da budu opasni po život pacijenata, ukoliko se ne leči na adekvatan način”, kaže Mitrović.
Na pitanje da li zagađenje vazduha može da utiče na srce, kardiolog kaže da je to svakako jedan od činilaca koji štetno utiče na rad srčanog mišića, ali da još uvek nemamo precizne podatke.
“Sigurno da ima uticaja jer je svakom organu potreban kiseonik. Smanjenjem dotoka kiseonika do krvi, naše srce pati i stvara se problem. U ovakvom vazduhu u Beogradu, može doći do komplikacija. Bitno je reći da nas spašava vetar i provetravanje prostorija. Potrebno je to detaljno istražiti, ali evidentno je da ima uticaja po zdravlje srca”, zaključio je kardiolog.
Nedavno, na onlajn konferenciji prof. dr Arsen Ristić, kardiolog u Kliničkom centru Srbije, kazao nedvosmisleno da koronavirus može štetno da utiče na rad srca.
„Kovid 19 infekcija je zapaljenski sindrom koji može da pogodi i srce. Podaci govore da 20-50 odsto bolesnika sa ovom infekcijom ima upalu srčanog mišića. Izuzetno je važna primena novih, efikasnih lekova za srčanu slabost koji će promeniti njenu prognozu“, kazao je kardiolog Ristić.
Izvor: Nova.rs
