Sve čećše čujemo da i stari i mladi, oni koji nikad nisu imali srčanih problema, posle preležane korone osete aritmiju. Kardiolog Ognjen Gudelj za portal Nova.rs priča zašto se javlja ta posledica bolesti, koliko je to ozbiljno i šta je najbolje činiti.
„U lečenju kovid pacijenata smo uveliko primetili da pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i generalno sa bolesima srca posle preležane korone uglavnom imaju veće komplikacije, od pogoršanja stanja do smrtnog ishoda. Kod mnogih kovid pacijenata je lečenje bilo iskomplikovano srčanom slabošću jer srce nije moglo da odgovori potrebama organizma za kiseonikom. I baš zbog toga što se srce muči, javlja se ubrzan i nepravilan srčani rad. Dakle, srce se muči i napinje i zato dolazi do poremećaja srčanog ritma“, priča potpukovnik dr Ognjen Gudelj, načelnik odeljenja za elektrofiziologiju i aritmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.
Kako navodi doktor, ta aritmija kao posledica korone nije primećena samo kod hroničnih srčanih bolesnika već i kod zdravih mladih osoba.
„Veliki broj mladih ljudi i u svetu i u našoj zemlji koji nikada ranije nisu imali probleme dobili su aritmiju posle korone. A to može da uvede u trajnu srčanu slabost. Srećom, kod većine sve prođe spontano.“
Ipak, doktor kaže da je kod pacijenata koji su preležali koronu nepravian rad srca primećen i tri meseca posle izlečenja.
„Sami pacijenti su mogli da osete taj nepravilan rad koji se manifestovao u preskocima srca. U tom slučaju, posle tri meseca, nikako ne treba ići na neke invazivne procedure, već treba da se uradi EKG holter monitoring da bi se videlo o kom se tačno poremećaju srčanog ritma radi. Onda treba na osnovu toga da se odredi terapija. To su uglavnom lekovi, a ako je situacija komplikovanija, lekar će preporučiti magnetnu rezonancu srca ili neki drugi vid provere i dalju terapiju.“
Naime, doktor ističe da je u svemu najbitnije pravilno odrediti o kom se poremećaju radi da bi pacijent dobio odgovarajuću terapiju.
Međutim, dokor kaže da nema mesta velikoj panici.
„To su uglavnom prlazni poremećaji. Kao kad posle zemljotresa uslede manja podrhtavanja“, zaključuje doktor Gudelj.
Izvor: Nova.rs
