Draža Petrović, kolumna za portal N1
Partijski obračun sa Nebojšom Stefanovićem počeo je onog dana, pre koju godinu, kada je Neša bio nikad jači, a kada je uvek nikad jači predsednik Vučić gostovao u Ćirilici i nameračio se da vaskolikoj naciji rastelali posprdni narodski nadimak svog najbližeg saradnika.
Predsednik je tada rekao: „Svakoga ko je iskreno, istinski i ljudski blizak meni, pre svega, ali i vladi i SNS, svakoga ko je spreman da se bori protiv medijski i politički moćnih protivnika, koji imaju veliki novac koji stiže preko zapadnih zemalja, oni satanizuju. Tako su za Nešu Stefanovića izmislili da mu je nadimak Slina, iako ga tako niko nije zvao“.
Međutim, od tada čak i oni koji Nešu nikada nisu zvali Slina, čak i oni koji nisu imali pojma da mu je neko izmislio takav nadimak, počeli su tako da ga zovu, što je bio svečani početak SNSatanizacije Neše Stefanovića. Onda se posle ispostavilo da bi samo neko sa takvim „izmišljenim“ nadimkom pristao da se već mesecima pravi mrtav „dok sve ovo ne prođe“, jer stara kineska narodna poslovica kaže: „Tanka je linija između sline i siline“.
A stara indijska poslovica kaže: „Il si slina il si silina“.
Naime, Neša Stefanović je jedini čovek koga je likvidirao klan Velje Nevolje, ali je on i dalje totalno živ, samo je rešio da se uspešno pravi mrtav.
– Gospodine Stefanoviću – pitaju ga novinari ovih dana – da li biste mogli da nam date izjavu o vašoj smeni sa funkcija u SNS koju traže svi naprednjaci koji drže do sebe?
– Ne mogu – kaže Neša dok beži pred novinarima – zato što sam ja trenutno mrtav čovek!
– Ali, ne pričajte gluposti, pa vi ste živi! – kažu mu novinari.
– Ne, ne, čini vam se, evo mogu iz prve ruke da vam kažem da sam totalno mrtav. Valjda ja znam da l’ sam živ ili mrtav, nećete vi da me učite!
– Pa dokle planirate da budete mrtvi? – raspituju se novinari.
– Biću mrtav dok god ja ne odlučim da opet postanem živ, ili dok predsednik ne odluči da postanem živ, moje neotuđivo pravo je da se pravim mrtav dok sve ovo ne prođe! – procedi Neša, u trenucima kada novinari navale na njega ko smrt na babu.
– Pa dobro, objasnite nam šta vam se tačno desilo?
– Pa ništa, i mene je likvidirao Velja Nevolja, samo se o tome ne piše, zato što me ponekad vidite, pa imate dojam da sam živ. Ali utisci znaju da budu varljivi.
– Aha. Ccccc – budu i novinari zbunjeni na ovaj natprirodni poluprirodni neprirodni fenomen, zapravo – na totalno živog Nešu Stefanovića koji se pravi mrtav dok sve ovo ne prođe.
Ipak, čini se, neće sve to tako lako proći, kako je mislio Dr Neša.
Naime, mašina za mlevenje Neše Stefanovića zvanično je počela da radi u četvrtak uveče, kada je Vladimir Đukanović, čiji ni izmišljeni ni neizmišljeni nadimak predsednik Vučić nikada nije otkrio u Ćirilici, što znači da je njegova čudna pojava politički stabilna ko severnoamerički bizon na ispaši – zatražio da se Neša Stefanović smeni sa funkcije predsednika beogradskih naprednjaka.
Pa su spontano o tome krenuli da se izjašnjavaju svi odbori naprednjaka, ko u stara dobra vremena kada je trebalo smeniti Đilasa, al’ Milovana.
Naime, SNS je u međuvremenu pronašao doktora industrijskog menadžementa koji bi adekvatno mogao da zameni doktora ekonomskih nauka Nešu Stefanovića. Taj novi doktor je možda lažni doktor, ali je pravi slavni vaterpolista, dok je Neša možda lažni doktor, ali nije pravi slavni vaterpolista. Neša nije faktički ništa posebno, mada je prethodnih osam godina tretiran u SNS-u kao da je nešto posebno.
Slavan je jedino po takvoj lojalnosti predsedniku Vučiću, da se ponekad činilo da je Neša onaj koji se najviše zalaže da Zakon o istopolnim brakovima bude što pre izglasan, kako bi zaprosio svog lidera, idola & Velikog Učitelja.
Neša predsedniku više ne treba ni za šta na ovom svetu. Čak mu ni Vesić neće trebati još dugo, a moguće da mu ni Lončar neće trebati još dugo. Nekako je došlo vreme da se pokaže kako je biti Vučićev poltron jedna kratkoročno isplativa delatnost, sve dok Vučić ne shvati da mu takav profil saradnika – vernih, do groba lojalnih, ali antipatičnih i nesposobnih – ne ruši rejting, posebno u Beogradu. Gde je, sećate se, prvo pao i pokojni Sloba. Pa je onda padao redom.
Čudan neki lik taj Dr Neša iz Beograda. Biće upamćen kao jedini funkcioner koga je Vučić zagrlio tako čvrsto pred kamerama posle saopštavanja rezultata ponovljenih predsedničkih izbora na osam biračkih mesta, da su plakali svi pasionirani konzumenti turskih serija. I niko nije računao, mada je slutio po scenarističkom kalupu, da će jednog dana, u 564. epizodi, Vučić imati želju da ga isto onako kako ga je zagrlio – zadavi, jer je krio njihovu vanbračnu nestašnu decu, Slavišu, Nevolju, Dijanu i bar još njih 18, 19, 20 od ranije poznatih organima gonjenja…
Za koje, kao u turskim serijama, predsednik Vučić šatro nije znao da su zločesti.
Ali, ako je nešto dobro – deca će moći na Nešinom primeru da vide kako je poltronstvo u Srpskoj naprednoj stranci na kraju svih krajeva neisplativa delatnost, ako predmetu poltronstva padne mrak na oči – zato što mu pada rejting.
I da je predsednik svakog vernog saradnika spreman da otrese po onoj narodnoj: „Otreso ga ko slinu!“
