Dobrica Veselinović, politikolog i aktivista Ne davimo Beograd
Oslobodićemo Beograd
Ušli smo u začarani krug zagađenja i siromaštva iz kojeg moramo da iskoračimo, a taj iskorak je zeleno-leva politika za 21. vek, nakon decenija nebrige, nepotizma, korupcije, krađe i kriminala
Mogao bi on biti novi gradonačelnik Beograda. Razgradivim cegerom protiv kriminalno-korupcionaško-interesne klike koja igra najprljavije moguće, plasirajući niske udarce manje nalik politici a više mafiji. Beogradski izbori su za manje od godinu dana, a u Zagrebu su na korak do pobede zeleno-leva koalicija Možemo! i Tomislav Tomašević, opozicioni kandidat za gradonačelnika. Deluje da nove snage u regionu preuzimaju vlast i šalju u staro gvožđe moćne stranke i uigrane lidere. Da li je nešto slično moguće i u Srbiji? Hoće li on izaći na crtu Aleksandru Šapiću, novom favoritu naprednjaka u trci za gradonačelnika? O tome za NIN govori Dobrica Veselinović, politikolog i aktivista Ne davimo Beograd.
Da vas najavimo kao zvaničnog kandidata za gradonačelnika Beograda?
Što se mene tiče, stvar je „jednostavna“ - prvo do boljih uslova za izbore, a onda da se na njima izborimo da Beograd postane dobar grad za sve. Ta borba, kao i svaka koju smo vodili biće neravnopravna, prljava, teška i dugotrajna. Spreman sam i jedva čekam zvaničnu kandidaturu za izbor za gradonačelnika Beograda, ali za zvaničnu objavu moramo sačekati skupštinu pokreta Ne davimo Beograd.
Predsednik Vučić očekuje apsolutnu pobedu u Beogradu. Zašto mu je potrebna? I kakve su vaše šanse?
Vučić ne može da podnese pluralizam, razmenu mišljenja, ideja, kompromis, jer on ne veruje u dobrobiti demokratije. Čak bi se moglo reći da prezire demokratiju. Ali ovde nije reč o njemu, pa ni o meni, već o šansi da posle decenija otimanja javnih resursa, lošeg upravljanja i kriminalnih dilova političke elite, imamo šansu da stvari uzmemo u svoje ruke. Imamo šansu da vratimo naš Beograd onome kome i pripada - a to smo mi, obični građani i građanke, koji ga volimo i u njemu vidimo budućnost.
Кako razgradivim cegerom protiv takvih moćnika kao što su biznismeni koji stoje iza brojnih gradskih afera?
Ne bih rekao cegerom, već masovnošću koju nosi srce, poštenjem koje je beskompromisno i znanjem da se problemi u našem društvu rešavaju. Hrabrošću, jer se biznismena i njihovih partijskih ortaka u crnim džipovima ne plašim. Uvek smo stajali ispred bahatih nasilnika i dizali glas protiv nepravde, trudili se da zaustavimo zločine, sprečimo pljačku, otimanje, rasprodaju, iseljenja, seče drveća. Bili smo gde je trebalo: u Savamali, Vinči, Кošutnjaku, na Savskom nasipu, u parkovima, na gradilištima, ispred zgrada vlade, gradske skupštine, komunalne policije, sudova, ali i sa saborcima na Staroj planini, u Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Blacu, Jagodini, Valjevu ili Požegi. I tako će biti i u budućnosti. A, sećam se, kada smo bili mali, moja baba Julijana prala je kese od mleka i koristila ih za zimnicu. Resurse ne treba olako da bacamo, već da ih čuvamo kako bismo bili bogatiji.
Mi, obični građani ne možemo ni da pojmimo razmere korupcije i krađe koje se odigravaju svaki dan, svaki sat. Politička promena koja dolazi i oslobađanje pravosudnog sistema otkriće stvari o kojima nismo ni čuli, i to je istorijska neminovnost. Na nama je da tu neminovnost ubrzamo što je moguće više. Što se tiče gradskih projekata, jedan od ključnih je Beograd na vodi, gde je vrh vlasti - Siniša Mali, Aleksandar Vučić…, ne samo politički zagovornik, već i investitor i izvršilac projekta. Ali ne treba zaboraviti Кrušik, Jovanjicu, Telekom i brojne afere oko nas.
Rođeni ste jula 1981. Deset godina pre razornog rata u bivšoj Jugoslaviji. Кako je izgledalo vaše odrastanje u Beogradu? Кada kažu da ste rušilačka snaga, jer ste organizator nekoliko desetina protesta, vi odgovarate…?
U detinjstvu, na Кaraburmi, živeći sa porodicom i babom i dedom u malom dvosobnom stanu, ipak, moram reći, osećao se progres. Primer koji sada deluje kao naučna fantastika. Išli smo na letovanja u dečja odmarališta grada Beograda sa osnovnom školom, avionom u Milnu na Braču! Naravno, najviše sećanja iz detinjstva odnosi se na loše stvari - raspad Jugoslavije, sankcije, nemaštinu, rat. Pored toga, moram reći jer je to jedan od formativnih elemenata koji me je oblikovao i „politizovao“ jesu protesti 1996/1997, jer smo kao srednjoškolci odrastali na njima. A to da smo rušilačka snaga je klasična zamena teza. Znate, nas oni što su sa fantomkama noću rušili, oni što svaki dan seku stabla, betoniraju parkove, stavljaju reke u cevi, rasprodaju prirodne resurse i zagađuju vazduh optužuju da smo destruktivni. To zapravo dosta govori o njima.
Šta uostalom govorite sudijama na sudu? Koliko krivičnih prijava imate?
Do ovog trenutka smo dobili više od trideset prekršajnih i nekoliko krivičnih prijava. Na sudu govorim istinu, a to je da smo organizovali akcije, proteste, performanse kako bismo ukazali na korupciju, nepotizam, nasilje i kriminal. Da smo zahtevali transparentnost javne vlasti i odgovornost političara. Nema tu neke preterane filozofije, na sudu, kao i na ulici stojimo iza svojih reči i dela, a uz pomoć brojnih građana i njihovih donacija plaćamo kazne kada ih dobijemo. Ovaj grad je trenutno otela kriminalna politička elita, ali oslobodićemo ga vrlo brzo. Treba nam pomoć svih dobrih ljudi ovog grada. I ovom prilikom vas koji čitate pozivamo da nam se pridružite u borbi Za dobar grad. Ovo je naš grad, mi smo ti ljudi.
Govorite o kriminalcima koji su preuzeli grad?
Govorim o kriminalnoj političkoj eliti koja prevazilazi partijske podele jer su i prethodne garniture vodile sličnu politiku. Glavni zagovornici privatizacija i rasprodaja resursa samo su menjali „dresove“. U pitanju su milijarde i svi resursi koje imamo: zemlja, voda, rude, vazduh, pa i – ljudi. Glavna „igra“ je otimanje naše budućnosti i generacija koje dolaze posle nas.
Postavili ste trajnu granicu i limite vaše politike, svodeći je na lokalna pitanja, a ako premašuju lokal, ograničavate je mahom na ekologiju? Zašto?
Ne mislim da smo postavili limit već smo napravili dobru osnovu, ili kako Dejvid Harvi u Pobunjenim gradovima kaže: „Pitanje kakvu vrstu grada hoćemo ne može biti razdvojeno od pitanja kakav tip ljudi hoćemo da budemo, za kakvim vidovima društvenih odnosa tragamo, kakav odnos prema prirodi negujemo, za kakvim načinom života žudimo i kakvih estetskih vrednosti se pridržavamo.“ Uvek sam naše delovanje posmatrao kao izgradnju, održivi rast uz dugoročnu viziju promene. Ne treba nam još jedan propali politički poduhvat i cepanje na mikroentitete koji vodi sve većem razočaranju građana u politiku i aktivizam, što stvara apatiju i čuvenu parolu „svi su isti“. Ulogu Ne davimo Beograd vidim u tome da pokaže da je drugačiji način organizovanja moguć, kako bi se kvalitet života velikog broja ljudi poboljšao uz očuvanje prirode za buduće generacije.
Kakav je vaš stav prema EU, ulasku u NATO, saradnji s Rusijom, kineskim investicijama u Boru, Smederevu…?
Srbiju vidim na Zapadu, iako EU ima ozbiljnih problema, put ka članstvu EU nema alternativu. Što se tiče vojnih saveza, za 21. vek potrebna nam je drugačija vrsta armije, ona koja se bori protiv klimatskih promena i očiglednih posledica. Treba nam „vojni“ odgovor na elementarne nepogode za naredne godine. U toj borbi teško će nam pomoći tradicionalno ustrojena vojska i naoružanje koje posedujemo… Strane investicije moraju biti pod lupom institucija i lokalnih samouprava kao brana javnog interesa. Nažalost, decenijama vlast pogoduje privatnim interesima korporacija, i namerno na štetu malog čoveka i prirode. To je posebno slučaj sa kineskim investicijama. Imamo brojna svedočenja o kršenju radnih prava, zagađenju životne sredine… To je neprihvatljivo i protiv toga se borimo, sarađujući sa lokalnim pokretima i organizacijama.
Sarađujete sa stranim ambasadama? Optužuju vas da ste strani plaćenici i izdajnici? Sarađujete li sa organizacijama u inostranstvu?
Nemamo često prilike za razgovor sa predstavnicima ambasada, no kada se to i desi ukazujemo na krizu demokratije u Srbiji, kriminal iz vrha vlasti, pritiske i napade na medije, aktiviste… Nisam siguran da nas uvek čuju, ali na nama je da ponavljamo. Sarađujemo sa bliskim zelenim i zeleno-levim organizacijama iz regiona, sa Možemo iz Hrvatske i URA iz Crne Gore, a deo smo i međunarodnih mreža, poput Progresivne internacionale, kao i Municipalističke mreže u kojoj smo do sada najviše sarađivali sa Barselona en Komu. Aktivno radimo da postanemo deo evropske porodice zelenih partija. Imajući u vidu uspeh zeleno-leve koalicije Možemo! u Hrvatskoj i izgledne šanse da ćemo imati za gradonačelnika Zagreba Tomislava Tomaševića, našeg dugogodišnjeg prijatelja i saborca, možemo reći da novi vetrovi duvaju regionom. I radujem se zbog toga.
Šta ćete uraditi u prvih deset dana ako vas građani izglasaju za gradonačelnika?
Prvo otvaranje podataka i objavljivanje ugovora, budžeta i dokumenata koje kriju. Sledila bi revizija svih ugovora i projekata koji su realizovani, gde se kralo i protiv koga sve treba pokrenuti krivične postupke. Ali povrh svega ovoga, ključna bi bila strukturalna promena modela upravljanja gradom. Gradonačelnik mora služiti građanima. Grad mora biti teritorijalno drugačije organizovan. Mnogo je posla, ali mi smo spremni.
Da li sarađujete sa opozicijom i kako vidite srpsku opoziciju danas?
Sa opozicijom sarađujemo na tri tačke. To je borba za fer i poštene izbore, rad na slobodi medija i suprotstavljanje nasilju. Biću iskren – ta saradnja nije prijatna niti laka, pogotovu što za sagovornike imamo neke iz prethodnih vlasti, samim tim i odgovorne za stanje u našem društvu danas, ali naša uloga je da budemo konstruktivni, da doprinesemo razvijanju drugačije političke kulture, da sarađujemo sa svima, a sve zarad postavljanja boljih institucionalnih temelja za budućnost demokratije. To ne znači da ćemo sa njima zajedno izlaziti na izbore ili praviti trule kompromise i koalicije, ali ćemo sarađivati na rušenju režima SNS.
Sarađujete li u bilo kom sektoru sa organima vlasti?
Uvek smo delovali na dva koloseka. Institucionalno, kroz prigovore, peticije, tužbe, žalbe, predloge, ali pošto smo godinama suočeni sa institucionalnim zidom ćutanja i ignorisanja, na ulici, na protestima.
Planirate li izlazak na parlamentarne izbore?
Za sada nam je fokus na Beogradu. Imamo iskustva i znanja da Beograd postane dobar grad i tu najviše možemo učiniti da rešimo probleme koji nas sve okružuju. Na kraju dana, Beograd je grad u kojem smo odrasli, u kojem živimo i u kojem planiramo da ostanemo. Naš cilj je da Beograd postane dobar grad. Naša politika je da imamo vazduh koji nas ne ubija, čistu i dostupnu vodu, zemlju od koje možemo da živimo, krov nad glavom za sve. Naša politika dolazi iz domena zeleno-levih vrednosti i zalaže se za besplatno i kvalitetno obrazovanje, javni prevoz koji je efikasan i dostupan. Zatim, za institucije koje su transparentne i koje brinu o građanima, a ne služe kriminalcima, za državu koja brine za one koji su manje srećni, Srbiju solidarnosti, i Beograd ljubavi. To je ono za šta se borimo.
Kako tumačite spoj SNS i SPAS-a?
Kao kontrolu štete koja će nastati u beogradskom odboru SNS-a posle čistke Nebojše Stefanovića, i pripremu za beogradske izbore gde sam SNS ne stoji dobro.
A politiku Šapića?
Ne volim da komentarišem ljude, već koncepte, ideje. Za mene je to politika prevare. Politika bez ideologije, vrednosti koja počiva na ideji korupcije i nepotizma. Govorimo o organizaciji u kojoj ne znamo nikoga sem njega. Na listama su bili rođaci, odbornici čak i u Skupštini Beograda se nikada nisu oglasili, ne znamo ko su ti ljudi, šta rade, čije interese zastupaju. Proteklih godina Šapić nijednom nije ustao u odbranu građana Beograda, niti Novog Beograda gde je predsednik opštine. Nije ga bilo nigde. Za sve probleme „nije bio nadležan“, ali je gomilao afere: lažne diplome, brojne nelegalne gradnje na Savskom nasipu, korupciju na bazenu „11. april“, bahat odnos prema saradnicima, preletanje između partija, sve što je neprihvatljivo za vršioca javne funkcije. Ali, kada se malo odmaknem sa strane, žao mi je da gledam nekada dobrog sportistu kako moralno propada, kako doprinosi urušavanju institucija, prava i kulture u našem društvu, a nekada je donosio sreću i radost. Tužno, a bojim se da će biti još tužnije sada kada je u SNS-u.
Hoće li Vučić žrtvovati Vesića ili će ga samo prebaciti u Vladu?
Apsolutna odanost šefu Vučiću i obavljanje prljavih poslova garantuje Vesiću zaštitu, iako je jasno da je on, kao i drugi kadrovi SNS-a, za Vučića samo potrošna roba.
Zašto smena Stefanovića i Lončara i zašto baš preko lokalnih odbora?
Klasičan obrazac partijske čistke, uz dodatni cilj ojačavanja partijske discipline i uniformizacije partije. No, sada je jasno da SNS nije nekakav monolit, već organizacija ozbiljnih strukturalnih problema. Vreme svakako ne radi za njih.
Koliko jačaju lokalni frontovi? I na koji način ako većina građana i ne zna ko ste osim da ste rušilačka snaga koja protestima želi da sruši Beograd, a potom i Srbiju?
Građansko-aktivistička scena širom Srbije buja, i tu pronalazimo saborce, saveznike i prijatelje. Posvećeni smo radu Građanskog fronta, asocijacije lokalnih političkih organizacija koja poziva na odbranu prava na dostojanstveni život zahtevajući da obrazovanje, zdravstvo, pravna sigurnost, zapošljavanje, kulturna izgradnja, socijalna zaštita i javni prevoz moraju bezuslovno biti garantovani i dostupni svima na podjednak način. Naravno, situacija u većini medija je katastrofalna, i kontrola je skoro totalna, no i dalje imamo nezavisne i profesionalne medije koji rade sjajan posao. I to je važno reći i ohrabriti ih da nastave. Imamo i jedni druge. Svakodnevno smo na terenu, imamo društvene mreže, zidove, parkove, ulice, kafane. Nema mesta depresiji, ni apatiji, radimo i taj rad se vidi, i tek će se videti.
Kako su Beograd i Srbija postali najzagađenije tačke sveta? Čija je to odgovornost?
Vazduh vidimo, reke su u cevima, što čini da zbog posledica zagađenja milijarde evra odlaze u saniranje bolesti i opterećuje sistem i čine nas siromašnijim i bolesnim. Začarani krug zagađenja i siromaštva iz kojeg moramo da iskoračimo, a taj iskorak je zeleno-leva politika za 21. vek nakon decenija nebrige, nepotizma, korupcije, krađe i kriminala. Hajde da se i mi propitujemo: da li smo uradili sve što smo mogli ili smo se povukli i pustili kriminalcima da vladaju i kradu? Što se mene tiče, došla je nova generacija, koja kaže – ne može više tako.
Razgovarala Tanja Nikolić Đaković, Foto: Đorđe Кojadinović
Iz izdanja NIN-a od 20.5.2021.
