Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 25.3.2021.
Sećate li se Dijane Hrkalović? One devojka uvek smrknutog lica koja je osumnjičena da je rovarila protiv države i predsednika? Ne sećate se? Nešto malo, kao kroz maglu? Naravno da se ne sećate, ko bi vas pa i krivio, davno je to bilo, ima sigurno bar dve-tri nedelje ili da budemo precizni - bar 68 afera i 386 bizarnih izjava zvaničnika.
A nije da se nisu trudili da zaboravimo da je deo države i Srpske napredne stranke umešan u ozbiljne kriminalne radnje. Svaki čas bi neko od poslanika ili kakvih drugih stranačkih jurišnika imao neku ludo zanimljivu izjavu kojom bi privukao pažnju javnosti na drugu stranu. Sandra Božić je, na primer, izjavila kako opoziciona političarka Marinika Tepić ima hektar stana, ne bismo li valjda zabavljeni time prestali da pitamo ko je Velji Belivuku dao toliku moć i odrešene ruke da radi šta hoće.
Njene kolege Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić u Skupštini su napadali nezavisne medije i nevladine organizacije. Govorili su o njima kao o izdajnicima koji plivaju u parama, a sve sa ciljem kako bi se građani fokusirali na njihovu odbranu, a ne na, recimo, pitanje zašto je država angažovala huligane iz brigade Veljka Belivuka da tuku ljude na protestima i na inauguraciji Aleksandra Vučića.
Gde je odvlačenje pažnje, tu su i tabloidi. Oni su gotovo kao po komandi napali istraživačku mrežu КRIК da šuruje sa kriminalcima, čime je valjda trebalo smlatiti dve muve jednim udarcem. Optužiš neosnovano onoga ko ti nije po volji i pritom ga optužiš baš za ono što su, inače, radili oni koji ti jesu po volji. Zvuči komplikovano? Nije, vrlo je jednostavno i primitivno. Ali ako hoćete, može i prostije.
Važno je ponekad i udružiti snage na svim frontovima. A šta se desi kad se udruže tabloidi, stranka i državni službenici? Desi se čista egzotika. Mauricijus, takoreći. Unisoni napad na lidera opozicije Dragana Đilasa trajao je danima i kome bi tada uopšte palo na pamet da priupita, na primer: „A zašto Nebojša Stefanović još nije pozvan na informativni razgovor i šta on sve zna o predsedniku Srbije kada niko ne sme da ga takne?”
Možda bi se iznova i iznova postavljalo i pitanje kako to sinu predsednika Srbije redovno neki kriminalci upadnu u kadar kad se fotografiše, ali kako da stignemo da se time bavimo kad predsednik saopšti da mu brat ima upalu pluća i onda krene stranačka podrška na bilbordima, majicama i još koječemu? Nema se prosto kad!
Pitali bismo mi i zašto Slaviša Кokeza nije uhapšen ako postoje dokazi da je ukrao čak 640 miliona evra, jer nemojte zaboraviti, čak je i Đilas stigao samo do 619 miliona, ali pažnja javnosti je u tom trenutku bila preusmerena na činjenicu da predsednik Srbije ne ume da otvori kišobran, a ni pravljenje grudvi od snega mu ne ide baš najbolje. Ako ništa drugo, sad bar znamo zašto je izbegavao kišobrane svih ovih godina. Nije zato što je mnogo hrabar i jak, nego prosto čovek ne ume sa tim đavoljim spravama. Samo da dokučimo još šta ima protiv kapa. Saznaćemo i to uskoro, verovatno. Bolje je i to nego, na primer, da saznamo ko je uzimao profit od silnih kafića po Beogradu koji su bili u formalnom vlasništvu Ace Bosanca. Кape su ipak važnije.
