Milan Dumanović, nekadašnji pripadnik Odeljenja za tajno praćenje
Vučić je Dijanu Hrkalović nametnuo Stefanoviću
Prvi put se dešava da tako brutalne grupe kao što je Belivukova imaju podršku u vrhu sistema, a ne niže u strukturama kao što je to ranije bio slučaj. Da se poštuje krivični zakon Stefanović bi bio uhapšen kao i Hrkalovićeva. Ali ne smeju da ih hapse jer i oni imaju dokaze. Zato se okleva
Milan Dumanović, pripadnik Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje (tajno praćenje) od oktobra 2009. do juna 2016. godine, koji je učestvovao u nekim od najznačajnijih akcija policije protiv organizovanih kriminalnih grupa, otkriva za NIN kako je zloupotrebljena služba za tajno praćenje, kako su politički nameštenici iz SNS oterali profesionalce iz MUP-a i BIA, ko je bio veza sa Belivukom, kakva je bila uloga Dijane Hrkalović, šta su navijači radili u Potočarima kada je napadnut tadašnji premijer Aleksandar Vučić i kako je došlo do razdora između sadašnjeg predsednika Srbije i ministra Nebojše Stefanovića.
Dumanović čeka okončanje sudskog procesa zbog navodnog odavanja službene tajne kada je sa kolegom podneo prijavu protiv čelnika MUP-a zbog nezakonitih postupanja u slučaju Potočari i Banjaluka. Sada je predsednik Saveta za borbu protiv kriminala, pokreta Oslobođenje. Inače, suđenje Dumanoviću i njegovom kolegi Mladenu Trboviću prekinuto je prošle godine, pred izricanje presude, a sud je nastavak zakazao za sredinu juna.
Vaše radno mesto u MUP-u Srbije bilo je veoma delikatno. Radili ste u Odeljenju za tajno praćenje. Кako je Odeljenje bilo organizovano dok ste vi radili u policiji, i koga ste vi tada pratili?
Zakon o krivičnom postupku propisuje da tajno praćenje može da bude određeno samo kada postoje sumnje za najteža krivična dela i za organizovani kriminal, i tada samo uz nalog suda. Tako smo i radili. Imali smo velike akcije od kojih neke mogu da pomenem jer su pravosnažno okončane. Učestvovali smo u akciji Balkanski ratnik i pratili pripadnike organizovane grupe Darka Šarića. Po zakonu su primenjivani policijski metodi i cilj svake akcije je bio da dođemo do otkrivanja teških krivičnih dela i počinilaca. Do 2014. godine radili smo isključivo po zakonu.
Da li ste, osim pripadnika organizovanog kriminala, tajno pratili i nekog političara?
Dešavalo se i pre te 2014. da pratimo nekog iz sveta politike, ali zbog sumnji da je učestvovao u privrednom kriminalu, i sve je bilo zakonski.
Ako dobro razumem, pominjete 2014. kao graničnu godinu posle koje se to menja?
Tako je, to se menja na proleće 2014, kada ministar unutrašnjih poslova postaje Nebojša Stefanović. Odeljenje za opservaciju i dokumentovanje menja status i iz Uprave kriminalističke policije (UКP) Srbije prelazi u Službu za specijalne istražne metode (SSIM). Menja se i kadrovski. Sada poznati Ilija Milačić, koji se nagodio sa tužilaštvom za kaznu od sedam meseci kućnog pritvora, odlazi sa mesta šefa na mesto običnog izvršioca u Beogradu. Dolazi Tomislav Radovanović koji postaje zamenik načelnika SSIM-a. To je vreme kada se protiv Borisa Gare iz SSIM-a pokreće sudski postupak da je sarađivao sa grupom Darka Šarića. Dejan Milenković Bagzi biva imenovan za šefa SSIM-a. Na prvom sastanku kome su prisustvovali svi zaposleni Milenković je rekao da je postavljen da očisti odeljenje od „trulih jabuka“. Milenković i Radovanović do 2020. ostaju na istim mestima dok nije imenovan Aleksandar Vulin za ministra unutrašnjih poslova. Od kada su Milenković i Radovanović imenovani, Odeljenje je aktivno učestvovalo u prisluškivanju i praćenju svih političkih protivnika vlasti, kritičara vlasti i novinara. U stvari, sve što je rađeno od kada je došla Dijana Hrkalović rađeno je nelegalno.
Razgovarao Vuk Z. Cvijić, Foto Milan Ilić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 15.4.2021.
