Saša Ilić, tekst za Peščanik.net, 12.04.2021.
Jagodina je zarobljeni grad duže od osamnaest godina. Ona je to bila i tokom devedesetih kada je formirano političko-militantno jezgro oko Stranke srpskog jedinstva (SSJ) Željka Ražnatovića Arkana, čije je sedište preseljeno iz Beograda u ovaj pomoravski grad 1998. Centralno glasilo ove stranke devedesetih godina bila je Televizija Palma plus, koja će tokom narednih decenija postati jedini izvor informisanja u opštini, potiskujući TV i Radio Jagodina, nekadašnje delove sistema RTS-a, kao i štampani medij Novi put, koji se pretvorio u informativni bilten SSJ, odnosno Jedinstvene Srbije (JS), naslednice Arkanove i Pelevićeve stranke, pod rukovodstvom pomoravskog političara Dragana Markovića Palme. JS suvereno upravlja političkim, društvenim, ekonomskim i kulturnim životom grada, negujući tekovine iz devedesetih godina, kao i uspomenu na protoformacije iz kojih su proistekli organi vlasti na ovom području. U pitanju je paravojna formacija Srpska dobrovoljačka garda, koju je osnovao Arkan krajem 1990. godine u Velikoj Plani, čiji simbol „tigar“ je doživeo brojne ikoničke transformacije tokom istorije Jedinice, od njenog nastanka do utapanja u neke druge specijalne jedinice nakon pada Miloševića, odnosno posle atentata na premijera Zorana Đinđića. Ipak, u Jagodini se neguje ovo sećanje u svom izvornom obliku, bilo da je u pitanju kompleks Aqua parka sa obližnjim zoološkim vrtom ili sama stranka JS i njen predsednik. Naime, centralno mesto u Zoološkom vrtu „Tigar“ zauzima upravo ova životinja, dok se predsednik JS naročito ponosi svojim kik boks klubom „Palmini tigrovi“, koji su integrativni deo njegove političke misije. Nema predsednika Srbije, važnijeg političara ili ambasadora koji do sada nije bio na međunarodnom turniru u kik boksu u Končarevu, ili stranih privrednika koji su posetili ovaj grad a da se nisu „oduševili“ umećem ove borbene momčadi. Neki od njih su čak želeli da se fotografišu u trenerkama sa oznakama ovog kluba. Bez Palminih tigrova ne postoji proces evrointegracija u ovom gradu, pod njihovom senkom se odvija demokratija u Jagodini. O tome je najbolje posvedočila Marinika Tepić, potpredsednice Stranke slobode i pravde, kada je protekle nedelje posetila Jagodinu u nameri da podrži odbornice svoje stranke koje su, zbog javnog poziva da rad tamošnje Skupštine bude transparentan, bile uhapšene i maricom transportovane u policijsku stanicu.
Za Mariniku Tepić je pripremljen tradicionalan doček koji podseća na savremenu verziju nekadašnjeg logoraškog dočeka novih zarobljenika, koji je patentiran na Golom otoku. U pitanju je prolazak kroz špalir „topli zec“, koji je u jagodinskom ambijentu bio postavljen od ulaza u Skupštinu opštine Jagodina do stanice policije preko puta. Pred ulazom u Skupštinu stajala je militantna grupa muškaraca, koju je potpredsednica SSP-a okarakterisala kao Palmine tigrove, dok su ona i dve njene saradnice sa lokala, Jelena Kostić i Katarina Jokić, pokušale da u obližnjem Parku kneginje Milice održe konferenciju za novinare. Međutim, to nije bilo moguće, budući da su bile izložene verbalnim i fizičkim upadima Dušana Markovića, odbornika Prave Srbije, kao i njegovih kolega. Sve je to izvedeno u prisustvu dvadesetak policajaca koji se nisu obazirali na incidente, niti su reagovali na pozive potpredsednice SSP-a, koja se onda uputila u Policijsku stanicu kako bi prijavila slučaj komandiru policije. Na osamnaestominutnom snimku, dostupnom na internetu, zabeleženo je sve, čak i to kada se Tepić obraća jedinoj ženi koja stoji među policajcima, tražeći od nje pomoć, na šta će ova okrenuti glavu, iako će se kasnije ispostaviti da se radilo o policajki u civilu.
Ako znamo da su Palmini nastali od Arkanovih tigrova, ko su onda mladi lavovi koji su napadali odbornice SSP-a u Parku kneginje Milice? U kratkim objašnjenjima, navodi se da je Dušan Marković, presretač iz parka, koji je imao zadatak da neprestano ponavlja jednu rečenicu („Da li ste vi potpisali da je Srbija genocidna tvorevina?“), zapravo odbornik Prave Srbije u Skupštini grada. Ukoliko bi se otišlo korak dalje, saznali bismo i to da se radi o stranci koja je nastala iz Građanskog pokreta BUNT, koji je prerastao u Pravu Jagodinu, a nakon saveza sa lokalnim odborom Narodne stranke i konzervativnim pokretom Ujedinjenje u – Pravu Srbiju. Ova partija se predstavila kao opozicija Draganu Markoviću Palmi i SNS-u, da bi kao takva dobila prostorije u gradu, odbornička mesta kao i mogućnost da radi na terenu. Kada se uporedi delovanje Dušana Markovića sa potonjim saopštenjem Dragana Markovića Palme, lako se može ustanoviti da je reč o identičnom političkom programu, odnosno da PS deluje kao podmladak JS, pri čemu u potpunosti preslikavaju odnos Miše Vacića i Aleksandra Vučića.
Ukoliko bi neko želeo da demontira politički sistem u Srbiji, svakako bi bilo najbolje da izradi studiju izvodljivosti takve reforme na primeru Jagodine, budući da ona metonimijski (p)odražava sistem u malom, te je stoga jednostavniji za razumevanje. Naravno, Palma nije Vučić ali ima identičan evropski potencijal koji crpi energiju preko pupčane vrpce spojene sa političkim rezervoarom iz devedesetih; prvi sa nasleđem Arkana, a drugi Šešelja i Miloševića. Uporedna studija ove dve politička biografije ponudila bi odgovore na mnoga pitanja koja muče opoziciju, a tiču se odnosa sa sportskim klubovima i navijačkim falangama ili kontrole medija, (zlo)upotrebe pravosuđa i policije, fingiranja skupštinskog pluralizma. Takođe, pokazao bi se put izvlačenja novca iz javnih preduzeća, medijska strategija diskreditovanja političkih protivnika. U takvom ambijentu nemoguće je pronaći ubice novinara Milana Pantića, koji je pred svojim stanom u Jagodini ubijen pre dvadeset godina. Da bi se sprečila bilo kakva korekcija ovakve vladavine, u Jagodini je uspostavljena prava diktatura, koja se sprovodi preko partijskog zapošljavanja i sistema oporezivanja, reketiranja ili uznemiravanja. Ljudi žive u strahu i gledaju kroz prozore svojih stanova kada neko prolazi kroz „toplog zeca“, u nadi da ih jednog dana neće isterati na ulice da sami učestvuju u nečijem linču. Za sada samo moraju da dolaze na mitinge i javne kontrolisane događaje koji slave društveni poredak koji putuje ka Evropi sa bagažom punim skeleta iz prošlosti. Nasilje nad novinarima, opozicijom i kritičkim pojedincima, markirano u najnovijem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2020, neizostavni je deo takvog političkog života. Ono se dosledno sprovodi nad muškarcima, a još češće nad ženama, kao što je to učinjeno nad trima predstavnicama SSP-a protekle sedmice u Jagodini.
