Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Palma je ponovo negde na putu, on je građanin širokog sveta. A možda se i vratio, kako bi gasio žar na kome cvrči. Tamo gde ide, često vodi kmetove očarane svojim gazdom. To je čovek čije su dimenzije nemerljive, kolos među običnim narodom koji ništa osim njega nema. Proizvod je nepoznatog hira evolucije, koja ga je dovršila i darovala sirovom, nepotrebnom snagom.
Nisam želeo da ovaj dragoceni prostor trošim na inače uzaludnu, nepotrošivu materiju. Čovek o kome pišem već je deo romansirane paorske monografije o usponu i uspehu ni iz čega. On je godinama deo bajke, koja i takva nije moguća. Nema mašte koja bi kreirala Palmu kao heroja bilo čega, ono što ga je stvorilo, svakako je imalo nešto sasvim drugo u vidu.
Šta je, u stvari, taj moravski herkul: rodoljub koji se obogatio na braniku otadžbine, čuvar reda među krotkim podanicima, mitski atlas što na svojim plećima nosi centar zaprložene Srbije. Silnik koji drži zarobljeni grad svojim neopisivim silovitim šarmom, izaslanik vrhovnog đavola, onaj kome vladar dopušta da raspolaže Devetim krugom; čuvar vatre u kojoj na kraju utopije gori zajedno sa gospodarom i slugama.
Vlasnik vrta sa žirafom koja ga lično poznaje, graditelj akva parka u kome se građanstvo može spuštati niz tobogane besplatno. Čuvar muzeja voštanih figura gde niko ne liči na sebe, a i ne mora da liči. Vosak se topi i nestaje, kao i čovekov lik pred plamenom voštanice.
U Jagodini nedostaje Palmin spomenik koji bi otvorio on lično. Niko još nema takve zasluge koje ga vode večnoj pozi trijumfa u bronzi. Despot Pomoravlja koji pada pod silinom svojih neobuzdanih apetita.
A onda smo videli ovo: u centru Jagodine stoji Marinika Tepić, hladna kao glečer pred Palminim nasilnicima i porobljenom policijom. Žele da je isteraju iz Jagodine koja je samo Palmina. Ali Marinika ima jezik kao žilet, i svi oko nje znaju da joj ništa ne mogu. Da je biju? Budaletine jesu, ali ne tolike.
Negde iz daljine, Palma se brani od napada na svoje leglo. I to jezikom prostaka, koji još ne razume kakva je to sila provalila u njegovu prljavu jazbinu. Govori da je Marinika nečija konkubina, kojoj preporučuje čizmice posebne boje za rad ispod mostova. A onda je ta opasna žena napustila grad. Palma je odahnuo: sačuvaj i sakloni.
Pored svih odlika zbog kojih je sveti čuvar Pomoravlja, Palma ima i neke ljudske slabosti koje ga čine velikim. Marinika je u Utisku nedelje govorila o pedofiliji kao posebno razgranatoj političkoj aktivnosti, ali i o hotelima za posebne usluge palanačke i velegradske elite.
Pored toliko poslova koji usrećuju druge, Palma možda poželi malo telesne radosti za sebe. Videli smo svedoka koji govori o njegovim nagonima. U hotelu za specijalne namene, privodili su mu devojčice od 15-18 godina. Kaže da su plakale dok su koračale ka svojoj sudbini. Čovek koji ih je privodio u obrednu sobu, tvrdi da ih je tamo čekao Palma. Nag. Go kao pištolj. Apsolutno čista slika strave.
Zastanimo samo malo pred ovom očaravajućom scenom: Palma bez odeće, Apolon posebnog stasa u pozi neodoljivog pastuva obraslog sirovom mašću. Sa nemirnim slapovima slanine koji padaju prema donjim delovima telesine. On čeka srećnu devojčicu koju su mu izabrali. Šta joj govori? Da li je za takve susrete, prepune jeze, spremio posebnu, utešnu, nežnu besedu, melodramski tekst o ljubavi koja menja svet; pesmu ili priču o domaćinu kojem je Jagodina preča od svega. Kako smiruje devojčicu ako se uplašila?
Vadi li iz novčanika nešto para, uz epsku završnicu: pedeset evra za gospođicu! Ima li gospodske manire, možda ih je stekao dugom praksom, ili je uveren da žene u takvim okolnostima žele da vide svu neopisivu sirovost i surovost čuvenog dobrotvora. Ima li običaj da u trenucima najveće opijenosti pozove saučesnike da gledaju: ovako se to radi, gospodo! Neka svako izabere svoju, šta čekate, ima za sve! Veselje do zore, sve osim orgija može da stane. Kad vam Palma kaže. Ovo je Jagodina, brale. Sve ovo pod nama, to nam pripada!
Šta se događa posle? Ko odvodi devojčice kućama? Imaju li one nekoga kome smeju da govore o strašnom događaju. Ima li tamo baje koji ne drži glavu među mudima, a zbog takvih stvari bi pokršio nasilniku zube, pa šta ispadne posle, svejedno je.
Možda je ovo pouzdano dobar trag, ako je Palma u režimu pljačke, zastrašujućih nakaza, straha, smrada i bluda, samo masni vrh nekakvog brega, u čijim se prokopima odigravaju neopisivo jezivi obredi moćnih i onemoćalih sladostrasnika.
Nad devojčicama i decom, robljem Srbije zlatnog doba.
Sebe je DM video kao sudbinu Jagodine, silu iznad svega. Vlasnika ljudi, gromadu kojoj pripada sve što poželi. Sirovinu kojoj niko ne sme da stane na put, prvoborcu despotije koji bez napora obara sve pred sobom.
A onda je došla Marinika, žena pet puta lakša od njega. I razbila ga kao dulek.
