Draža Petrović, kolumna za portal Nova.rs
Kralj Sparte Leonida je sa svojih 300 Spartanaca krenuo u odbranu zapadne civilizacije, samim tim i temelja evropske kulture, mada toga u tom momentu nije bio svestan, te je u Temopilskom klancu herojski odolevao daleko brojnijem neprijatelju, a filmska priča beleži da je u jednom trenutku viknuo: "This is Sparta!"
I svi su se od tog uzvika naježili.
U Jagodini se ovih dana brane temelji ne tolko zapadne kolko Palmine civilizacije, jedne čudne & tupave civilizacije, jerbo su 393 žene zaposlene u javnom sektoru Jagodine, na čelu sa Palmom, muškarcem zaposlenim u javnom sektoru Jagodine, podnele krivične prijave protiv daleko brojnijeg neprijatelja, Marinike Tepić, a kada budu snimali film o ovom događaju, odnekud će se pojaviti Dragan Marković, hrabri predvodnik 393 žene iz jagodinskog javnog sektora, te urliknuti: „This is Palma!“
I svi će se od tog urlika možda naježiti, mada su veće šanse da će svi od tog uzvika baciti peglu. Pošto Palma odavno ne izaziva drugačije emocije od emocije na nivou bačene pegle.
Čovek zvani Palma, dakle, sa neznatno boljim brojnim stanjem nego rahmetli Leonida, odoleva daleko brojnijem neprijatelju, Mariniki Tepić, pa će istorija zlatnim slovima ubeležiti tu herojsku priču o Palmi i 393 uposlenice Skupštine opštine Jagodina koje ima da pobede i odbrane Palminu civilizaciju, temelje kik-boks kulture, temelje akva-park kulture, temelje Ražnatović kulture, temelje „tri soma za gospodina“ kulture…
Jagodina je odavno ponosni vlasnik Muzeja voštanih figura, ali je daleko poznatija kao jedan ogromni Muzej uvoštenih figura, takoreći Muzej uvoštenih građana koji se retko kada pobune, gde nema ni opozicije, jerbo je sva pripadajuća opozicija lična Palmina opozicija, gde niko nema ništa protiv bilo čega što uradi većinski vlasnik Jagodine od njihovih para, ali blagodareći herojskom poduhvatu 393 jagodinske osobe ženskog pola, stvari se menjaju nabolje.
Kada jednog dana budu prepričavale bitku u jagodinskom Termopalmskom klancu, ove moderne Spartanke imaće šta da kažu za istorijske čitanke.
– Uh, kad se samo setimo… Mi same, a pred nama daleko brojniji neprijatelj, Marinika Tepić, napada nas svih strana… – prisećaće se veteranke čuvene Bitke kod Termopalme prema kojoj je je Bitka kod Termopila jedna ništavna romansa.
– A kako je u vama uopšte proradio inat da krenete goloruki na toliko brojnijeg neprijatelja? – pitaće ih zadivljeni autori istorijskih čitanki.
– Inat je u nama proradio kada je gospodin Palma rekao negde na televiziji da smo ljute i da ćemo se pobuniti jer ne možemo više da trpimo zulum Marinike Tepić. Onda su nam javili iz Skupštine opštine Jagodina da nam je radni zadatak da budemo ljute, da u nama proradi inat, pa smo mi tog dana bile ljute i u nama je proradio inat. Mnogo smo bile ljute i mnogo je u nama proradio inat! To je tako trajalo sve do trenutka kada nam je iz SO Jagodina stigao dopis da ne moramo više da budemo ljute i da u nama ne mora više da radi inat! – objasniće moderne heroine iz jagodinskog javnog sektora.
– A kako je izgledao neprijatelj? Je li bio strašan kao Persijanci koji su krenuli na Spartance? – pitaće ih još.
– Neprijatelj koji je krenuo na našeg Palmu, nije bio ko Persijanci, nego su to neke Seka Perse, tačnije SekaPersijanci, koji ništa u životu ne rade, samo napadaju čoveka domaćina, oca, dedu, časnog kik-boksera, koji je od jagodine napravio kupleraj na zemlji! – objasniće 393 uposlenice SO Jagodina.
– Kupleraj na zemlji?! – pitaće ih šokirani kreatori istorije.
– Auuuu, lapsus! Htele smo reći da je Palma od Jagodine napravio raj na zemlji! Šta da radimo kad su raj i kupleraj slične reči! He, he, he… – ispraviće se jagodinske Spartanke.
A sve je i počelo kada je Marinika Tepić iznela sumnju da je Jagodina naš najpoznatiji (kuple)raj na zemlji, jerbo da bi se zaposlio u Palminom privatnom javnom preduzeću, prvo dobiješ telefon za druženje, posle čega ti se neko i javi na taj telefon, a to valjda samo dokazuje da javne službe u Jagodini funkcionišu bolje nego u drugim gradovima Srbije, gde danima možeš da obrćeš brojeve javnih preduzeća, ali stalno je zauzeto. U Jagodini se uvek neko javi spreman da reši tvoje probleme, a možda te i zaposli.
I zato je valjda cela Jagodina srećna i zadovoljna. Niko se ne buni. Sem Marinike Tepić koja ni ne živi u Jagodini.
Zato je suštinski cela Srbija jedna velika Jagodina, jedan veliki Muzej uvoštenih figura koje ćute srećne i zadovoljne i čekaju da padne neki njihov interni Palma. I podržavaće ga sve dok ne padne, šapućući po ćoškovima o tom svom Palmi.
Vaskolika Srbija, koja ima još bar 100 Jagodina, svaku godinu bi trebalo da počinje čestitkom: Srećna nova Jagodina!
