Dejan Ilić, tekst za Peščanik.net, 8.4.2021.
Ako čitalac, kao ja, ima decu, i ako su mu, kao meni, deca ženska i mlađa od 30 godina i vakcinisala su se AstraZenecom, verujem da mu u utorak ujutru nije bilo svejedno pošto je iz Rima stigla vest da je očito da postoji veza između vakcine AstraZeneca i zgrušavanja krvi. To zgrušavanje krvi, priča se o tome već neko vreme, uzrokovalo je smrt više osoba, a te osobe su mahom bile mlađe žene. Od reči do reči, vest glasi ovako:
„’Sada to možemo reći, jasno je da postoji povezanost sa vakcinom. Šta izaziva ovu reakciju, međutim, još ne znamo… Da rezimiramo, u narednih nekoliko sati ćemo reći da postoji veza, ali još moramo da razumemo kako do toga dolazi’, izjavio je za italijanski dnevnik Mesađero (Messaggero) Kavaleri [Marco Cavaleri, zvaničnik Evropske agencije za lekove (EMA) – prim. D.I.].
On objašnjava da se pokušava ’da se dobije precizna slika o tome šta se dešava, da se precizno definiše taj sindrom zbog vakcine’.
’Među vakcinisanim osobama, ima veći broj slučajeva cerebralne tromboze kod mladih nego što bismo očekivali. To ćemo morati da kažemo’, dodao je taj zvaničnik.“
Nije bio umirujući ni demanti iz EMA par sati kasnije:„Evropska agencija za lekove (EMA) negirala je da je utvrdila ’vezu’ između AstraZeneke i retkog sindroma zgrušavanja krvi nakon primanja te vakcine protiv koronavirusa.“
Možda je čitalac kao ja sačekao još par sati, da se oglasi neko domaće odgovorno lice i objasni šta se tačno događa, da li AstraZeneca jeste ili nije opasna, zašto je u nekim evropskim zemljama više ne koriste ili je koriste selektivno, dok je kod nas i dalje u širokoj primeni. I ne samo da se njome vakcinišu žitelji Srbije, nego se i ljudi iz susednih zemalja širokogrudo pozivaju da dođu ovamo i vakcinišu se, neselektivno, dakle svi baš AstraZenecom. Uz sve to, medijima su se širile slike stjuardesa iz Albanije, što su u grupi doputovale u Beograd da prime vakcinu – jeste: AstraZenecu – sve u crvenim uniformama, nasmejane i zahvalne, i ako je suditi prema izgledu na fotografiji: sve mlađe od 30 godina.
Muk. Niko se ne javlja. Vest je plutala neko vreme po površini domaće javnosti i onda potonula u medijski mrak. Kao da je nije ni bilo. Čitalac sleže ramenima: a ko da se javi i šta da nam kaže? Zaista, ko je u Srbiji odgovoran za odobravanje vakcina? Agencija za lekove i medicinska sredstva. Dobro, je l’ ta Agencija ima nešto da kaže o vakcini AstraZeneca i kontradiktornim informacijama što su u utorak stizale iz Rima u vezi sa njom? Recimo, barem to koliko se ljudi u Srbiji vakcinisalo tom vakcinom. Ništa, muk.
U Britaniji, pak, stvari stoje drugačije. Tamo je 18 miliona ljudi primilo AstraZenecu. Na vest iz Rima reagovalo se trenutno. Tamošnja Regulatorna agencija za lekove i proizvode za zaštitu zdravlja odmah je objasnila da vest iz Rima treba uzeti sa ogradom. Ne, nisu odbacili mogućnost da postoji veza između AstraZenece i zgrušavanja krvi. Naprotiv, potvrdili su da je to moguće, ali su pored toga rekli i kako je i u kojoj meri moguće. Brojevi su zaista upečatljivi – od 18 miliona vakcinisanih osoba, njih tridesetak je imalo zgrušavanje, a sedam ih je od toga umrlo. Malo? Mnogo? Šta uopšte znače ti podaci?
Zabrinuti ili radoznali (britanski) čitalac dobio je i uputstvo kako da čita brojeve. Uputstvo se završava razumnom napomenom: na svakoj osobi je da sama odluči da li je rizik od vakcinisanja za nju prevelik ili ne. Ali, naravno, prethodno mora umeti da izračuna taj rizik. A da bi računica bila tačna, mora dobiti sve relevantne i, razume se, tačne podatke. Od juče do danas, britanski mediji (recimo, Guardian i BBC) zatrpali su svoju publiku relevantnim informacijama i izjavama kompetentnih i nadležnih osoba. Sasvim očekivano, vesti iz Rima, zbog 18 miliona zainteresovanih ljudi, tamo su već više od 24 sata u centru pažnje. I ne vidi se da će uskoro izaći iz fokusa.
Prepredeni čitalac iz Srbije već se dosetio: sve je to u Britaniji politika. Tamošnja vlada bi mogla lako pasti ako bi se pokazalo da je AstraZeneca zaista opasna po život, da se to već znalo i pre nego što je vakcinacija u Britaniji poodmakla, ali da su nadležni za odobravanje vakcina ili bili nekompetentni ili su se stavili u službu političara a na štetu Britanaca. I sada, kao saučesnici vezani za vladu, staju uz nju i govore šta treba da bi je spasili. Ali, tu se crv sumnje kod prepredenog ovdašnjeg čitaoca ne zaustavlja. Britanija se u vakcinaciji pokazuje kao daleko uspešnija od zemalja iz Evropske unije koju je Britanija netom napustila. Uspešna vakcinacija prvi je pravi razlog koji britanska vlada može ponuditi kao uverljivo opravdanje za odluku da izađe iz Unije. Nesposobni lideri Unije sada na svaki način hoće da napakoste Britancima i zato neutemeljeno insinuiraju da je AstraZeneca opasna. Kako god da gleda na stvari, ovdašnji čitalac jasno vidi da je sve politika.
Neka bude tako. Neka bude da je promućurni ovdašnji čitalac u pravu. Neka je sve politika. Ali, čak i kada lažu, a to misli čitalac o svim političarima, domaćim i stranim, svejedno, tamošnje države makar čuvaju privid da im je stalo do svojih žitelja. Pa se javljaju neki univerzitetski profesori, ujedno i članovi agencija, da objasne o čemu se radi. Pa se kaže da će se obratiti posebna pažnja na osobe kod kojih se javilo zgrušavanje krvi pošto su primile vakcinu. Pa se predlažu ili alternativna rešenja, to jest druge vakcine, ili se preduzimaju drastične mere i vakcina za koju se sumnja da je opasna više se ne koristi. Zašto je ovo važno, čak i kada bi bilo samo privid brige? Stvar je jednostavna: ako se dobrobit žitelja zemlje drži u fokusu, makar i prividno, jednom kada se pokaže šta je zaista istina, ta istina odmeravaće se i računi će se polagati prema toj proklamovanoj dobrobiti.
A kod nas – Rudna Glava. To jest – muk. O istini i brojevima i da ne govorimo.
