Šta smo naučili iz prethodnih epidemija
Virus nas je na vreme upozoravao
Кoliko god se naučnici sa znanjem i integritetom upinjali da mobilišu svet prilikom infekcija koje imaju potencijal da desetkuju planetu, uvek je opasnost propraćena i onima koji ismevaju virus, propagiraju teorije zavere i koriste priliku za međunarodna prepucavanja
U prvoj deceniji 21. veka priroda je upriličila čak tri epidemije koje su morale da posluže kao alarm za ono što bi moglo da usledi i što je predstavljalo šansu na globalnom nivou da bi se predupredile posledice koje planeta trenutno ima od novog korona virusa SARS-CoV-2. Pre svega da shvatimo da velike epidemije poput kuge ili žute groznice nisu prošlost, da je svet i dalje u opasnosti od virusa ma koliko da je nauka uznapredovala, ali i da se ta uznapredovala nauka mora koristiti da bi se na vreme reagovalo na sve mutacije virusa. Paralelno sa tim, bilo je neophodno iskoristiti i druge civilizacijske tekovine (edukaciju, medije i sve kanale brzog načina informisanja) da bi se ljudi širom planete pripremili za adekvatan odgovor na pandemiju, umesto da se u 21. veku vladaju kao u 14, kada su teorije zavere legitimisane kao sastavni deo epidemija.
Кonkretno, za kugu su prvo bili okrivljeni „trovači bunara“, da bi se vrlo brzo preciziralo da se radi o Jevrejima koji su odlučili da „zavladaju svetom“, dok su pet vekova kasnije za špansku groznicu okrivljene „nemačke vojne laboratorije“.
Nažalost, ništa od toga nije urađeno, bar ne u dovoljnoj meri, a prvi ozbiljni faul je zabeležen 2003. godine kada ni SZO, ni farmaceutska industrija nisu dali adekvatan odgovor nakon što se prvo u Кini (novembar 2002), a potom širom planete pojavio mutirani korona virus pod nazivom SARS-CoV.
„Mudri i pragmatični ljudi posle krupnih tektonskih poremećaja, kakva je aktuelna pandemija, naprave sveobuhvatnu analizu i izvuku pouke. Oni koji dva puta naprave grešku na istom problemu ne zaslužuju bolju budućnost“, rekao je infektolog prof. dr Dragan Delić i objasnio da je nakon mutacije korona virusa koja se dogodila 2002. i ponovila u obliku MERS-a 2013. ostalo nejasno zašto se stalo sa istraživanjima i nije urađeno ništa da bi se došlo do vakcine ili antivirusnog leka.
A ne može se reći da svet tada nije bio svestan opasnosti koju korona virus donosi. U tekstu „Uzbuna zbog misterioznog virusa“, objavljenom u Blicu 17. marta 2003, ističe se da je Svetska zdravstvena organizacija u stanju pripravnosti „zbog misterioznog zaraznog oboljenja respiratornih organa, od kojeg je do sada devet lica umrlo, a više od 100 zaraženo“ i da je generalni direktor SZO Gro Harlem Brundtland izjavio da je „SARS sindrom sada pretnja svetskih razmera“ jer su slučajevi zabeleženi u Hongkongu, Vijetnamu, Indoneziji i Tajlandu, a broj zaraženih se „sablasno povećava“ i u Singapuru i na Tajvanu.
U tom trenutku se već znalo da se radi o akutnom sindromu respiratornih organa sa periodom inkubacije između tri i sedam dana. Takođe, da bolest liči na grip, da počinje visokom temperaturom i simptomima kao što su glavobolja i gušobolja, a da se nakon toga javlja kašalj, upala pluća, otežano disanje i drugi problemi povezani sa disajnim organima. Ono što se nije znalo jeste da li je virusnog ili bakteriološkog porekla, a tada dobijeni podaci su pomogli da se početkom 2020. godine SARS-CoV-2 brže identifikuje kao nova mutacija korona virusa. Takođe je smanjeno i lutanje u pogledu porekla virusa – dok se 2003. dugo negiralo da je infekcija počela u Кini i da su osobe sa teškom upalom pluća, njih 305, zapravo prvi slučajevi SARS-a (čak i svetski eksperti nisu bili sigurni da je to isto oboljenje) 17 godina kasnije je upravo Кina informisala svet o novoj infekciji i prva na uvid pružila naučne studije vezane za novo oboljenje.
O tadašnjim lutanjima u pogledu porekla i vrste bolesti, čak i pet meseci nakon njene pojave, takođe je pisao Blic u svom izdanju od 18. marta 2003. „Predstavnici zdravstvenih organizacija kažu da će možda proći još nekoliko dana pre nego što uspeju da otkriju o kakvoj je bolesti reč. Međutim, oni ističu da niz simptoma ukazuje na to da je bolest izazvana virusom koji se često teže otkriva uobičajenim laboratorijskim testovima. ’Mnogi ljudi veruju da je reč o jednoj vrsti gripa’, rekao je doktor Dejvid Hejman, šef Svetske zdravstvene organizacije za koordinaciju sa drugim zemljama. Do sada su laboratorijski testovi isključili neke varijante gripa, kao i viruse koji izazivaju hemoragičnu groznicu. Nažalost, još uvek postoji mogućnost mnogih drugih uzroka, rekao je Hejman. Oni obuhvataju nove vrste gripa kao što su tropske bolesti slične virusu ’hendra’ i ’nipah’. Oba ova virusa su nedavno izolovana i izazivaju simptome slične gripu. Mogu da prelaze sa životinja na ljude. ’Ukoliko se stvarno radi o gripu, postoji mogućnost da je reč o novom obliku koji bi mogao da izazove pandemiju’, rekao je dr R. Bredli Sek, načelnik klinike ’Džon Hopkins’. ’Ljudi su se odmah setili 1917. godine, kada je epidemija gripa pokosila najmanje 20 miliona ljudi’, izjavio je doktor Sek“, piše u tekstu pod nazivom „Smrtonosni virus i na Balkanu“.
Ali, Blic u istom tekstu takođe navodi i da se u potrazi o poreklu bolesti pomerilo sa mrtve tačke i da je Кina saopštila da je epidemija koja se odigrala kod njih imala iste simptome kao i SARS koji se proširio svetom i koji je u tom trenutku stigao i do Balkana – konkretno, prvi slučaj je zabeležen u Sloveniji. SZO je izdala saopštenje kineskog ministarstva za zdravlje o epidemiji u Guangdongu, u kojem se kaže da je „epidemiološka situacija pod kontrolom i da se pacijenti jedan po jedan oporavljaju“, da se uglavnom radi o adolescentima, da je vrhunac epidemije bio između 3. i 14. februara u gradu Guangdžou i od tada je zabeleženo znatno smanjenje broja obolelih.
Nedelju dana kasnije je virus navodno identifikovan, ali pogrešno. SZO je potvrdila da je izolovan virus iz isečka tkiva pluća umrlih od atipične upale pluća u Hongkongu i da se radi o virusu iz grupe paramiksovirusa, što je bila dobra vest jer se o njima dosta znalo i postojali su protokoli za lečenje. Međutim, za razliku od načina na koji je Srbija dočekala SARS-CoV-2 (otvorene granice i terapija smehom i rakijom), tadašnje Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“ su pokazali daleko veći oprez. Republičko Ministarstvo zdravlja je, shodno uputstvima SZO, pojačalo sanitarni i zdravstveni nadzor na svim mestima ulaska u zemlju, a naročito na aerodromu Beograd, a tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević je najavio da će „kontrolisati svaki let, sve putnike i posadu“. Izrađen je i protokol i to daleko pre nego što je ijedan slučaj u regionu zabeležen: svako ko bi iz bilo kog razloga bio sumnjiv istog bi trenutka bio smešten na specijalno odeljenje Instituta za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, a sve zdravstvene ustanove u državi dobile su uputstva o pojavi, kliničkim i epidemiološkim karakteristikama bolesti kao i načinu postupanja sa obolelima pri sumnji na bolest. I, propisane su iste mere: izbegavanje kontakata i provetravanje prostorija.
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 25.3.2021.
