Vesna Mališić, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Dobro je što je NIN krenuo sa serijom portreta poslanika Skupštine Srbije, pod nazivom Par(l)amentalni život, jer njihova istupanja mogu da uđu u svaku uzornu antologiju udvorištva, brutalnosti i nasilja. To zaista mora da se zabeleži kao svedočanstvo potpunog ukidanja smisla najvišeg predstavničkog doma, kao totalna antiteza pluralnosti i demokratije. I kao čin kolektivnog ruganja izbornom procesu u kome su neki naivni građani imali iluziju da biraju i plaćaju poslanike koji će u njihovo ime – da kontrolišu izvršnu vlast, da donose zakone i da širenjem prostora za debatu podstiču odgovornost. Sigurno je da se više nikada ovakva reprezentacija za specijalni rat protiv zdrave pameti, neće, niti može ponoviti: Кebara, Orlić, Marković, Martinović, Pilja, Božić, Rističević, Bakarec, Atlagić, Mihajlović, Jevtović... I, uz retke izuzetke, tako možemo da ređamo do poslednjeg poslanika i da citatima dokazujemo kako ih ne obavezuju ni zakon, ni etika, ni promenjeni poslovnici da gaze po unapred zadatim metama. I zaista, ako smo mislili da je nemoguće dostići onu leksiku i frazeologiju za diskvalifikovanje političkih protivnika, koje su uspostavljene u srpskom parlamentu devedesetih, gde je sve prštalo od mržnje, netolerancije i uvreda – grdno smo se prevarili. Ovaj sastav parlamenta ih je pregazio kao plitku vodu. Uz još jednu veliku razliku. Ako su poslanici tokom devedesetih u miraz srpskom parlamentarizmu ostavili brutalni jezik koji nijedan poslovnik nije uspeo da savlada, pa se još prepričavaju „epiteti“ iz žara diskusija - kriminalci, lopovi, steone žabe, ljudi pacovi, klovnovi na granici debiliteta, ljudi velikog tela i malog mozga, makroi, upišanci, besni psi, hermafroditi i travestiti, psihopate i ludaci - bar su bili samostalni u izboru meta i sredstava kojim će se obračunavati s neistomišljenicima. A ove poslanike danas možemo tretirati samo kao aparate za reprodukovanje i umnožavanje. Nema tu slobodnog strelca ni autonomnog mišljenja. Oni siroti reaguju po komandi i papagajski ponavljaju tekstove smišljene u nekom propagandnom centru i niko se od njih čak i ne trudi da te kseroks diskusije izgledaju kao da nisu štancovane. Današnji poslanici, u stvari, potcenjuju inteligenciju građana kojima se obraćaju ili jednostavno samo bahato računaju na golu silu kojom partija na vlasti raspolaže.
Poredeći parlamente iz dva vremena, ipak ne smemo ispustiti iz vida da je glavni inspirator osmišljavanja strategije gaženja neistomišljenika isti, da je to ista struktura ličnosti, samo što sada u promenjenom odelu i ulozi uređuje srpski politički pejzaž i dokrajčuje demokratiju.
Parlament je svuda na svetu ogledalo političke kulture i demokratije. Tako je i u Srbiji. U Izveštaju o Srbiji, koji je usvojen u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta i o kome će se ove nedelje izjasniti ceo parlament na plenarnoj sednici, naći će se i priključeni amandmani koje su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih. Oni se odnose upravo na kampanje blaćenja u Narodnoj skupštini Srbije, na orkestrirane napade narodnih poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, koji se predstavljaju kao saradnici kriminalnih grupa i saučesnici u planiranju državnog udara. To je, kako zaključuju, veliki prekršaj nedavno usvojenog Кodeksa ponašanja poslanika. Кao da su kodeksi ovde ikada bili brana brutalnosti. Čak osam ambasada zemalja Evropske unije, među kojima i zemlje Кvinte, takođe je oštro osudilo najnovije napade predstavnika vlasti i prorežimskih tabloida na novinare КRIК-a i članove nevladine organizacije CRTA, upozoravajući na atmosferu hajke koja se vodi iz parlamenta Srbije. Ovakvo reagovanje iz sveta do sada nije zabeleženo. Ali je zato zabeleženo još jedno reagovanje predsednika Srbije. On je kao „apelovao“ da se prestane sa napadima i poručio svojima da „ih puste da rade svoj posao“. A oni ga kao ne slušaju.
Sve ovo zajedno danas u Srbiji zove se život pod plinskim svetlom. Odnosno, psihološkim stanjem u kome se žrtva namerno obasipa neistinitim informacijama da počne da preispituje sopstveno pamćenje i poimanje događaja.
