Piše: Svetislav Basara
Andrej Nikolaidis, crnogorski pisac, ovdašnjoj javnosti poznat uglavnom po žestokoj aferi koja je izbila nakon što je u jednom tekstu izvrgnuo (zasluženom) ruglu šatro pokušaj atentata na Ondašnje Prezidencijalno Veličanstvo Tadića u Banjaluci anno Domini 2012.
Tom zgodom se kao antiterorista naročito istakao N. Krstić, a. k. a. krle 22, koji se potom profesionalizovao i nastavio da raskrinkava prezidencijalne atentate. Trenutno spasava život Aleksandra Vučića. Kada druga postane sudija, saznaćemo kome će nastaviti da spasava život. Jedina žrtva banjalučkog atentata pala je u Beogradu. Bio je to Sreten Ugričić, koji je promptno smenjen sa položaja upravnika NBS. Zašto, pobogu? Da nije zbog učešća u zaveri za ubistvo predsednika. Ma jok! Nego zato što je potpisao apel Foruma pisaca kojim se zahtevao prestanak besomučne medijske hajke protiv Nikolaidisa.
Ove crtice iz „zlatnog doba“ slavske demokratije (2003-2012) - koje prosto vape da budu pročitane u emisiji „Kod dva bela (usrana) goluba“ - neka posluže kao dokaz da pre uspenija Vučićevog u Srbiji nije bilo nameštenih atentata, medijskih hajki i davanja besmislenih otkaza iz niskih pobuda.
Elem, Nikolaidis je pre neki dan potegao, pa napisao još jedan tekst u kome ponovo pominje Tadića & Co. Evo kako. „Iz crnogorske perspektive“, piše Andrej, „ili da to formulišemo ovako - iz perspektive građanske, prozapadne Crne Gore - svejedno je vlada li u Beogradu Vučić ili takozvana demokratska Tadić-Đilas-Jeremić opozicija. Oprostite: i jedni i drugi činili su i čine sve što mogu da glave dođu Bosni i Crnoj Gori. I jedni i drugi igrali su i igraju na Dodika i Mandića. I jedni i drugi su (bili) u koaliciji sa Slobinim i Mirinim Dačićem“.
Ono što važi za „prozapadnu Crnu Goru“, važi i za liberalno-demokratske politike u Srbiji, koje su trenutno u velikoj recesiji, kao uostalom i (manje-više) svugde u svetu. Što ne znači da će u recesiji zauvek ostati. Dok ne ojačaju, pisac hoće da kaže da je - bar u njegovoj optici - srpskim liberalnim politikama (pokretima i strankama) opasniji protivnik takozvana demokratska Tadić-Đilas-Jeremić opozicija nego Vučić & Co.
Evo zašto. Zato što će prevede li ponovo takozvana demokratska Tadić-Đilas-Jeremić slavska opozicija građane Srbije „žedne preko vode“ (citat: Desanka Maksimović) - i ponovo postane vlast - posle sedam osam godina po sili nužde na vlast dovesti nekog od lidera koji će ponići iz antivakserskih okupljanja i kozaračkih kola ispred Stefana Nemanje, tako da će se srpsko građanstvo i seljaštvo sa nostalgijom sećati Vučićevih vremena, kao što se sada sa nostalgijom seća Tadićevog vakta, iako se malo čega dobrog ima setiti.
Neće, naravno, napred pomenuta opozicija drugopomenute dovesti na vlast zato što to hoće - nije htela ni Vučića da dovede - nego zato što će morati jer se zaumna politika prigradskog naselja ne može voditi iz Slavskog Pojasa. Mora se sići u narod, bato. A to će morati da urade i liberalno-demokratske politike.
