Piše: Svetislav Basara
Nastavak iz prošlog broja. Budući da se - delom zato što nisu hteli, delom zato što nije naređeno odozgo - redovno i dopisno članstvo SANU oglušilo o Bećkovićev apel da se kao institucija „izjasne“ o Kosovu, Matvej je primenio lukaviju strategiju, koja je, treba li uopšte reći, takođe završila uprdom u čabar.
Uprkos ogromnom iskustvu u marifetlucima slične vrste, Bećković izgleda nije naučio lekciju da prigodom jogurt revolucija podrška narodnih masa ne znači ništa ukoliko nije odobrena sa Najvišeg Mesta, sledstveno bi Bećković - čim je Najviše Mesto obznanilo da predsednik SANU Kostić ima pravo na lično mišljenje (a carska se ne poriče) - pametnije bi postupio da je odustao, ali nije on čovek koji odustaje kad su ugrožene „svetinje“.
Nakon propasti akademske jogurt revolucije, Bećković je potegao pa za članstvo u društvu „najumnijih srpskih glava“ predložio Emira/Nemanju Kusturicu. Lukavo, nema šta. Jer, pazite sad. Šta god ko mislio o Kusturici - a svako svašta misli - teško bi bilo naći budalesinu koja bi se usudila reć da njegov umetnički opis nije preporuka i za akademije mnogo bolje od ove naše.
Kusturica je, međutim, pismeno i sa indignacijom odbio čast koju mu je ukazao jaki prijatelj Bećković. Ne iz skromnosti, ne ni zato što smatra da mu u Akademiji nije mesto - sklon sam da pomislim da Kusta misli da mu je mesto u svim akademijama - nego zato što je, pazi sad, Vlada Kostić navodno „zahtevao“ da Kusturica bude kandidovan za članstvo u akademijinom klubu književnika, a ne u novoosnovanom kružoku Ardaliona i filmadžija.
„Trebalo bi da budem slep kod očiju pa da poverujem kako osvetoljubivi Kostić nema većinu svojih ljudi u Odeljenju za književnost i kontrolu nad armijom akademaca u drugim odeljenjima kod kojih će izdejstvovati sve što zamisli. Uskoro bi mogla da usledi njegova ostavka koja neće biti prihvaćena. On neće, oni hoće“, napisao je Kusturica i dodao da mu je mrska i sama pomisao da bude član Akademije koja neguje „soroševsko viđenje okupiranog Kosova“.
Kako to u sličnim prilikama ide, u akciju su se uključile poslovične Večernje novosti serijom patriotskih odjeka i reagovanja, a da je Uroš Predić nekim slučajem svojevremeno naslikao platno „Srpski dečak plače nad grobom zaklane SANU“, ni trenutka ne sumnjati da bi ga objavile kao fotografiju sa lica mesta.
Pre nego što će akcija događanja naroda u SANU završiti definitivnim i gromoglasnim prdežom u čabar, Kusturica je Vladi Kostiću preporučio da se podvrgne poligrafskom ispitivanju - prati čovek trendove, pa to ti je - a sada verovatno skupa sa Bećkovićem analizira šta je razlog neuspeha i u kom grmu leži zajeb. Priteći ću im u pomoć. Uzrok neuspeha se krije u Vrhovnom Grmu - znate na koji mislim - koji jeste spreman da da odlikovanja, ali ništa više od toga. I još jedna stvar. Za razliku od Kuste i Matije, nije spreman da dupetom zatvara vrata mišljenju koje mu jednog dana može biti korisno.
