Piše: Svetislav Basara
Kad su onomad nationalusualsuspectsi potpisivali peticiju za smenu predsednika SANU Kostića, okupilo se njih 93 na broju. Tu nedavno, prigodom potpisivanja peticije protiv zakona o istopolnim zajednicama, brojka je narasla na 212.
Pogrešno bi bilo pomisliti da danas lobiram za usvajanje inkirimisanog zakona, druga je stvar naša tema. A nema ni potrebe. Zakon će biti usvojen ko bela lala. Setite se samo kako je srpski domaćin i alfa mužjak Palma pretio da neće glasati za Anu Brnabićku, pa se, kad je kucnuo sudnji čas, u Skupštini pojavio u kožnim pantalonama sa prorezom na guzici i glasao ZA.
Osnovano sumnjam da je temeljni uzrok grdne uzibrećenosti nad istopolnošću svih tih dr profova, reditelja, profesionalnih roditelja, bivših marksista, zgubidana i slučajnih srpskih prolaznika - predvođenih ka i vazda velikanom raznopolnosti Galimatijom Bećkovićem - u stvari potisnuta sklonost trpanju u bulju, nebitno da li u svojstvu tobdžije ili furundžije.
Ali pazite sad. Stavite li bilo kog od 212 peticionaša na detektor laži, glatko će proći test, sram retkim (hm, da li baš retkim) izuzecima. To je zato što su mračnu sklonost prema dupetu potisnuli duboko u podsvest, odakle ta sklonost - podsvest je veliki komedijant - na površinu izbija kao puritanska netrpeljivost umotana u ukrasni papir borbe za čistotu morala, vere, nacije itd.
Tako funkcionišu svi fanatizmi i sva mračnjaštva. Ilustrativno je napomenuti da je borbeni sastav Hitlerove „udarne pesnice“ (Teodorović), tzv. jurišnih odreda iliti Sturmabteilunga, koji su Hitlera praktično i doveli na vlast, bio popunjen isključivo pederima. Hitler ih je, fakat, u jednom momentu, što bi rekli Zemunci, „skenjao“, ali nije ih skenjao zato što su se trpali u bulje, nego zato što su jurišnici zapretili da preuzmu stvar u svoje ruke.
Ne znam kako to da Visoko Mesto - znate na koje mislim - ne vidi (ili možda vidi pa se pravi da ne vidi) da je jedva prikrivena namera u poslednje vreme hiperaktivnog Serbische Orthodox Sturmabteilunga istovetna nameri onog Hitlerovog, tj. da peticionaši zapravo hoće da postojeću vlast, po njihovom mišljenju isuviše popustljivu prema zapadnjačkim novotarijama, zamene nekom drugom, srpskijom (ruskijom), moralnijom, pravoslavnijom, možda baš onom koju sam nagovestio u jučerašnjoj kolumni.
Ne kažem da bi bigotnu peticionašku ekipu trebalo razjuriti pendrekom - mada pendrek intimno smatram najboljim lekom protiv kenjčiluka - ali držim da bi državni organi, uključujući i Najviši, kad se već oglašavaju za svaku besmislicu, trebalo da se oglase i povodom halabuke oko zakona o istopolnim zajednicama, tj. da kažu jasno i glasno: „OK, gospodo, poštujemo vaše neotuđivo pravo da protestujete protiv čega god hoćete, ali vam skrećemo pažnju da država zadržava neotuđivo pravo da donosi zakone koje ona hoće.“ Tačka. Dovoljno. Još bi bolje bilo da država Srbija postupi kao njen osnivač Kodža Miloš i da peticionašima podvikne: „Marš, jebem li vam oca u dupe“.
