Кo je minirao Кrušik za pet miliona evra



Loši ugovori sa privatnim trgovcima skupo koštali državnu fabriku oružja

Кo je minirao Кrušik za pet miliona evra

Dramatičan pad prihoda počeo je i pre kovida-19, što upućuje na zaključak da je Кrušik napao neki drugi „virus“, u vidu privatnih firmi, koje su mine dobijale po privilegovanim cenama, ili ih čak nisu ni plaćale. Otkako posluje sa GIM-om, koji je zastupao pokojni otac ministra Nebojše Stefanovića, nekada profitabilno preduzeće postalo je gubitaš, a sudbina oko 2.800 zaposlenih sve je neizvesnija

Po onoj narodnoj - kako seješ, tako ćeš i žnjeti, uprava fabrike naoružanja Кrušik iz Valjeva i država kao njen vlasnik na kraju prošle godine mogli su da uberu samo - gubitke. Minus je, prema zvaničnim podacima iz finansijskog izveštaja Holding korporacije Кrušik u 2020. dostigao 577,35 miliona dinara. Tako su se obistinila strahovanja svih koji su ukazivali da bi pogrešni poslovni potezi koji se vuku godinama unazad, a u koje spadaju i loši, za državnu fabriku štetni ugovori sa privatnim trgovcima oružjem, mogli skupo koštati holding iz Valjeva. Iz bilansa uspeha i bilansa stanja jasno se vidi i da je ta cena u vidu neto gubitka samo u prošloj godini bila skoro pet miliona evra, za 310.000 evra veća od neraspoređene neto dobiti iz svih ranijih godina.

Još više od samog gubitka upravu Кrušika i državu kao vlasnika trebalo bi da zabrine dramatičan pad poslovnih prihoda, što je svojevrstan signal da firma polako, ali sigurno tone. I dok se zvaničnici hvale kako je Srbija prošlu godinu završila sa padom bruto domaćeg proizvoda od samo jedan odsto i da je po tom pokazatelju bila najbolja u Evropi, poslovni prihodi Кrušika, jedne od kompanija za čije je poslovanje država kao njen vlasnik i najodgovornija, pali su za čak 46 odsto, sa 9,6 na 5,2 milijarde dinara.

Da zlo bude veće, pad je počeo i pre pandemije virusa kovid-19, jer je ta fabrika 2018. imala do sada rekordne poslovne prihode od 11,2 milijarde dinara. To posredno upućuje na zaključak da je Кrušik više od kovida-19 napao neki drugi „virus“. Uostalom, na to je prvi put, još u januaru 2020. ukazala Državna revizorska institucija, koja je utvrdila da je mine iz Кrušika privatna firma Gorana Todorovića GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, u međuvremenu preminuli otac tadašnjeg ministra policije i aktuelnog ministra odbrane, kupcima iz inostranstva prodavala po znatno višim cenama i tako ostvareni profit zadržavala za sebe, iako to nije smela. Time je DRI posredno potvrdio da ni Aleksandar Vučić, ni Nebojša Stefanović nisu govorili istinu dok su se trudili da javnost ubede da u poslovanju Кrušika sa GIM-om nije bilo ništa sporno i nezakonito. Za razliku od njih, DRI otvoreno sumnja da je 2017. i 2018. GIM, na razlici u cenama po kojima je kupovao mine od Кrušika i kasnije ih prodavao krajnjim kupcima iz inostranstva, zaradio više od 16 miliona dolara, a od 1. januara do 7. februara 2020. još skoro 3,8 miliona dolara, ili sve zajedno oko 20 miliona dolara.„Кomisionar GIM je fakturisao za 10,15 miliona dolara veću vrednost proizvoda inostranim kupcima, nego što je Кrušik, iste te proizvode, u 2018. fakturisao GIM-u“, konstatuje DRI u jednom od izveštaja, ali to nije bilo dovoljno nadležnim organima da odmah, pre godinu dana, ispitaju te navode i utvrde ko je za to odgovoran. NIN saznaje da se u međuvremenu situacija donekle promenila i da su nedavno za neke sumnjive ugovore konačno počeli da se interesuju i oni kojima je do sada bio „sumnjiv“ samo uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je prvi upozorio da bivši direktor Кrušika Mladen Petković (a istim putem je, po svemu sudeći, nastavio i njegov naslednik Vladan Lukić) privilegovanim privatnim trgovcima oružjem prodaje mine po povlašćenim cenama, u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja.

Vladimir Gajić, branilac Aleksandra Obradovića, kaže za NIN da on i njegov klijent imaju dosta pouzdane informacije da su pripadnici MUP-a nedavno bili u Кrušiku. „Oni su oduzeli dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje sa firmom GIM i još jednom od privatnih kompanija za trgovinu oružjem“, ističe Gajić.

Jedno od pitanja na koja nikada nećemo dobiti odgovor jeste da li bi pripadnici MUP-a ikada proverili navode DRI o ugovorima Кrušika i GIM-a da je na čelu MUP-a ostao Nebojša Stefanović? I da li bi, da je država na vreme reagovala i preduzela neke od mera koje su joj bile na raspolaganju, mogla da spreče da Кrušik od profitabilnog preduzeća postane gubitaš, čiji će minus morati da pokrivaju svi poreski obveznici, kao što je to već bio slučaj sa nekim drugim javnim preduzećima i onima u vlasništvu države.

Za sada nema nikakvih informacija o tome šta su pripadnici MUP-a otkrili iz ugovora Кrušika i GIM-a, niti nagoveštaja da li će ta navodna istraga biti proširena i na utvrđivanje potencijalnog sukoba interesa i trgovinu uticajem, odnosno na čelne ljude nekih ministarstava bez čijeg zelenog svetla nijedan metak, nijedna mina, nijedna puška ne mogu da budu prodati stranim kupcima. Ostaje da se vidi hoće li istragom biti obuhvaćeni i drugi trgovci oružjem, među kojima je i Slobodan Tešić, jedan od finansijera SNS-a. Nažalost, i pre nego što policija i tužilaštvo kažu šta imaju, neke stvari su sada mnogo jasnije nego što su bile pre godinu dana.

Pišu: Milan Ćulibrk i Vuk Z. Cvijić, Foto: Tanjug/Rade Prelić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a 18.3.2021.