Draža Petrović, kolumna za portal N1
Znate onaj naprednjački vic: sede Goca i predsednik u Abu Dabiju, i predsednik pita Gocu: “Imate li račun u Abu Dabiju? Je l’ vi znate gde je Abu Dabi?”
Goca se okrene oko sebe, ubeđena da predsednik to kaže nekome iza nje, pa upita predsednika: “A koga to pitate?”
Predsednik uzvrati: “Pa, je l’ znate gde je Abu Dabi?”
Goca onda primeti da u gornjem levom uglu ekrana piše “Uživo, Abu Dabi”.
I kaže: “Znam!”
Predsednik onda upita: “Pa gde?”
I Goca onda ispali ko iz topa: “Abu Dabi je glavni grad države Uživo”.
Predsednik onda uzdahne: “Jao, bre Goco, ovo ništa ne valja”.
Uzdahne onda i Goca: “Jao, predsedniče, pa hoćete li da ponovimo ispočetka ovo uključenje uživo, pa ćemo da isečemo ovaj deo u montaži”.
Predsednik se namršti, a namršti se i kamerman.
-Goco, bre – šapne kamerman – kad na ekranu piše “Uživo, Abu Dabi”, to znači da smo mi trenutno u Abu Dabiju, uživo! I da ne možemo da se vratimo!”
Goca panično uzvikne: “Ne možemo da se vratimo kući!?”
Kamerman, krsteći se: “Ne to, nego možemo da vratimo snimak unazad kad je uživo!”
I predsednik potvrdi kamermanove tvrdnje: “Goco, ja sam rekao da ništa ne valja tvoje znanje iz geografije, jer mi smo trenutno u Abu Dabiju, uživo. I ne možemo snimak da isečemo i vratimo pošto je uživo, a uživo inače nije država, čiji je glavni grad Abu Dabi, nego je uživo – uživo”.
-Dobro, izvinite – reče Goca: “Evo, pitajte me nešto drugo, bilo šta, za šesticu! Popraviću se sigurno”.
I onda predsednik upita: “Imate li račun na Mauricijusu? Je l’ vi znate gde je Mauricijus?”
Goca: A koga to pitate?
Predsednik: Pa, je l’ znate gde je Mauricijus?
Goca: Znam.
Predsednik: Pa gde?
Goca se onda diskretno ljutne: „Ali, predsedniče, ovo nije fer. Ja vama uvek dostavim pitanja koja ću da vas pitam, vi meni uvek dostavite pitanja koja ću da vas pitam, ali vi meni nikada ne dostavljate pitanja koja ćete vi da pitate mene! Što je najgore, ne dostavite mi ni odgovore na pitanja koja ćete da me pitate“.
Predsednik namesti naočare kažiprstom, pa reče Goci: „Ajd ponovo da pokušamo“.
Goca: Dobro, hajde. Iseći ćemo u montaži kad završimo uključenje uživo!
Kamerman: Goco, bre, pa piše da idemo uživo, to znači da nema montaže!
Predsednik onda napiše nešto na papiriću, presavije ga i doda Goci.
Kamerman: Ajde, idemo dalje! Uživo smo!
Predsednik opet napravi ozbiljnu facu, onu njegovu čuvenu facu budističkog monaha na samrti.
Pa priupita: “Imate li račun na Mauricijusu? Je l’ vi znate gde je Mauricijus?”
Goca: A koga to pitate?
Predsednik: Pa, je l’ znate gde je Mauricijus?
Goca: Znam!
Predsednik: Pa gde?
Goca: Što je to važno sad?
Predsednik: Pa, zato što znam da ne znate. Vi ne znate i nije važno, ali oni znaju, njen gazda ima račun i tamo, ili možda nema, pa neka odgovori kao korisnik.
Goca otvori pomalo besno onaj presavijeni papirić: “Ali, presdedniče, ja znam! Mauricijus je” – počne Goca da čita s papirića – “ostrvska država u Indijskom okeanu, 900 kilometara istočno od Madagaskara”.
Predsednik se onda seti one divne scene kada Ilija Čvorović pita suprugu Danicu šta je Vinča, ona nema pojma, pa joj kaže: “Čula si za Vinču ko što si čula za Madagaskar!”
Namesti naočare, opet kažiprstom, ali se nasmeje, pa poentira Goci: “Čula si za Mauricijus kao što si čula za Madagaskar!”
Onda iza paravana izleti Suzana V, predsednikova medijska savetnica za perače prozora, medije i Maurucijus, ljuta.
Suzana V: Ovo ne valja ništa, sad će svi da pričaju da Goca ne zna gde je Maurucijus, i da joj predsednik nabija na nos što ne zna gde je Mauricijus, i niko neće da shvati da Marinika Tepić u stvari zna gde je Maurucijus, a zna zato što Đilas ima račun na Mauricijusu.
Goca: Ali, Suzi, ja znam gde je Mauricijus, evo piše ovde na papiriću: ostrvska država u Indijskom okeanu, 900 kilometara istočno od Madagaskara.
Suzana V: Ali, Goco, uopšte nije bitno da l’ ti znaš ili ne znaš gde je Mauricijus, bitno je da predsednik poentira da zna Marinika, jer Đilas ima račun na Mauricijusu! Kapiraš?
Goca: Aha! Jao, ajmo da vratimo ovo!
Kamerman: Ali, Goco, rekoh, ne možemo da vratimo jer smo uživo!
Suzana se onda vrati iza paravana, Goca zauzme onaj ljubopitljivi stav, dok predsednik namesti naočare kažiprstom.
Predsednik: Imate li račun na Mauricijusu? Je l’ vi znate gde je Mauricijus?
Goca: A koga to pitate?
Suzana (šapuće iza paravana): Tebe pita, zbog Đilasa.
Goca (šapuće Suzani): A da!
Predsednik: Pa, je l’ znate gde je Mauricijus?
Goca: Znam!
Predsednik: Pa gde?
Goca: Ostrvska država kod Madagaskara gde Đilas ima račun!
Predsednik: Bravo Goco! A je l’ znate koja privredna grana je najvažnija na Mauricijusu?
Goca: Znam, najrazvijenija privredna grana na Mauricijusu je Đilas!
Predsednik: Bravo, a koji je većinski narod na Mauricijusu?
Goca: Većinski narod na Mauricijusu je Marinika Tepić!
Predsednik: Bravo! A koji se jezik govori na Mauricijusu?
Goca: Tajkunski jezik!
Predsednik: Bravo, Goco. Sila si. Ne baš sedma sila, ali sila!
