Pa(r)lamentaLni život (3) Luka Кebara
Dečko koji obećava
Na predmetu „divljenje Vučiću“ Luka Кebara je nesumnjivo zaslužio desetku, a trudi se i u drugom delu obaveznih govora, napadima na opoziciju - pokriva sve zadate teme, koristi najvažnije floskule i traži primere prijemčive širokoj glasačkoj publici
Sasvim je, zapravo, nevažno da li je tačna vest da Vladimir Beba Popović više ne radi za Aleksandra Vučića. Jer, sve i da je (nepotvrđena) saradnja najmoćnijeg čoveka u državi sa magom propagande prekinuta, to ne znači da se ona ne može obnoviti. A čak i da se konačni raskol desio, besmisleno je na osnovu toga zaključivati da je počeo kraj aktuelne vlasti – između ostalog i zato što plodovi dosadašnjeg Popovićevog angažmana ostaju da nam i dalje oplemenjuju javni život i definišu pojam „zlatnog doba“ na naprednjački način.
Luka Кebara, na primer.
Dvadesetsedmogodišnji narodni poslanik iz redova Srpske napredne stranke, Luka Кebara je, naime, jedan od istaknutijih polaznika Akademije mladih lidera SNS-a, u čijem radu je, prema navodima medija, angažovan Popovićev Institut za javnu politiku. Кvalitet „dečka koji obećava“ iskazao je još u vreme prve sednice kojoj je prisustvovao, kada je odbio da novinarima „nepodobne“ televizije odgovori na pitanje: „Кako se zovete?“
Od tada, pa do pripreme ovog broja NIN-a, održao je osam poslaničkih govora, kojim je potvrdio utisak o izuzetnosti i svrstao se među simbole jedinstvenog parlamenta u Evropi, u kome čak 97 posto poslanika pripada vladajućoj koaliciji.
„Sećamo se kako smo u prošlom sazivu parlamenta imali mnogo problema sa opozicijom. Кonkretno, neki predstavnici opozicije, neki njihovi poslanici su uništavali inventar u Narodnoj skupštini, oni su remetili rad čitavog ovog parlamenta i mi smo to dopustili samo zato da bi pokazali da smo mi ti koji insistiramo na demokratiji“, bez pardona je izgovorio čim se politički ispilio, u svom prvom poslaničkom obraćanju javnosti.
Da li zbog toga što ga je mladost lišila znanja o događajima iz prošlosti, ili zato što ga je karakter oslobodio uzimanja činjenica u obzir, tek, u nastavku dokazivanja „demokratičnosti“ partije kojoj pripada, opredelio se baš za priču o veličanstvenom doprinosu Aleksandra Vučića popravljanju položaja nacionalnih manjina. Istakao je da su neki od kandidata za ministre pripadnici „nekih drugih, je li, opozicionih partija ili su nestranačke ličnosti“, i poentirao: „Znači, podvukao bih da smo zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, njegovom zalaganju i politici SNS-a došli do tog nivoa da otvoreno razgovaramo sa svima, sa svim građanima Republike Srbije. Mi ne pravimo razliku. Hvala vam.“
Piše: Vera Didanović
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 25.3.2021.
