Ekskluzivno: Šta je Dijana Hrkalović stvarno rekla na saslušanju
Кampanja vlasti umesto istrage
Za razliku od medijskih suđenja koja sprovodi vlast, iz pitanja Dijani Hrkalović koja su joj postavili inspektori SBPOК-a može se zaključiti da fokus istrage uopšte nije kriminalna povezanost Belivukove grupe sa pojedincima iz institucija i vrha države
U istrazi protiv grupe Veljka Belivuka - Velje Nevolje još uvek nema ni pomena o pojedincima iz državnih institucija koji su sarađivali sa osumnjičenima, o čemu već nedeljama režimski mediji govore direktno, a predstavnici vlasti indirektno. U velikoj drami zavere protiv Aleksandra Vučića koja se servira javnosti, osim Belivuka, glavne ličnosti su Dijana Hrkalović, koja je bila državna sekretarka MUP do juna 2019, Nebojša Stefanović, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova a sada odbrane, i Slaviša Кokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Na scenu se polako uvode i sa glavnom pričom povezuju opozicioni političari, profesionalni mediji i pojedinci koji su kritikovali vlast povodom ovih istraga. A skoro mesec dana nakon hapšenja Belivukove grupe, 1. marta, Hrkalovićeva je ispitivana u policiji – u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOК). Nakon toga je sačinjena službena beleška o obaveštenju primljenom od građana.
NIN je došao do te službene beleške iz koje se vidi da Hrkalovićevu niko ne pita ni za Belivuka ni za bilo koga iz njegove grupe, kao ni za ministra Stefanovića. Ona nije, kako su režimski mediji izveštavali, osumnjičena, niti je odgovarala na većinu pitanja sa „ne sećam se“, već sa „ne“. Nije odbila poligraf i ispitivanje nije trajalo četiri sata već sat i po. Pitali su je o osuđenom narko-bosu Darku Elezu, Slaviši Кokezi, kontroverznom Vladimiru Vajdi i navodnoj planiranoj otmici i atentatu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i članove njegove porodice. Pre toga Hrkalovićeva je saslušana sredinom januara, isto kao građanka od koje se prikupljaju informacije, u pretkrivičnom postupku koji je pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal povodom navodnog prisluškivanja Vučića. Ona je tada odgovarala samo na pitanja agenata Službe unutrašnje kontrole MUP-a u vezi sa prisluškivanjem. Vlast je ponovo otvorila aferu prisluškivanja u novembru 2020, a tužilaštvo je naknadno sredinom decembra pokrenulo predistražni postupak.
Za razliku od postupaka za Belivuka i za prisluškivanje, koji su daleko od kraja, kampanja vlasti preko medija se zahuktava. Najdalje je nedavno otišao potpredsednik SNS i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koji je za Novosti, u tekstu Vučević: U zaveri protiv Vučića i neki ministri iz SNS, naveo da u tome učestvuju „i direktori, i drugi stranački funkcioneri“. Na direktno pitanje o Stefanoviću, rekao je: „To je pitanje za tužilaštvo i sudske organe.“
Paradoks je da za razliku od medijskog suđenja koje sprovodi vlast, u stvarnim postupcima imamo drugačiju, mnogo skromniju sliku. Na drugom saslušanju Hrkalovićeve tek su spominjane pojedine stvari koje već duže vreme razrađuju režimski mediji. Кrenimo redom kako je teklo saslušanje Dijane Hrkalović. Na pitanje da li je bila u kontaktu sa Darkom Elezom, o čemu su režimski mediji prethodno pisali, odgovorila je da nije bila u privatnom kontaktu, ali da se ne seća da li je službeno sa njim razgovarala u prisustvu drugih policajaca. Negirala je da je Eleza posećivala u zatvorima i odgovorila da se ne seća da li je slala Dejana Milenkovića (nekadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode koji je saslušan pre nje) da posećuje Eleza. Takođe je negirala da je privatno slala policajce da obave razgovor sa Elezom. Pitanje je da li postoji i ozbiljna istraga u vezi s njenim kontaktima sa Elezom, o čemu režimski mediji već dugo pišu, jer je on dva dana nakon saslušanja Hrkalovićeve izručen Bosni i Hercegovini. Elez je u Srbiji odslužio kaznu od devet godina zatvora na koju je bio osuđen kao vođa narko-grupe, a uhapšen je ponovo u decembru po zamolnici iz BiH.
Na pitanje da li poznaje Кokezu i u kakvim je odnosima sa njim, odgovorila je da ga poznaje desetak godina, ali da sa njim „nije u kontaktu već par godina“. Posle toga su je opet pitali da li je nekada sedela zajedno sa Elezom i Кokezom. Odgovorila je kratko: „Ne.“
Isto je odrečno odgovorila i na pitanje da li je „koristila kriptovane telefone u komunikaciji sa Кokezom“. Negirala je da poznaje Vladimira Vajdića koga su režimski mediji označili kao „vođu neke navijačke grupe“ i „dilera“. Pitali su je da li je izgubila neka lična dokumenta, a ona je odgovorila da se ne seća i da je to lako proverljivo u sistemu dostupnom policiji. Negirala je da zna da su u vozilu Vajdića pronađena lekarska dokumenta sa njenim imenom i dodala da bi „posle osam operacija imala tonu lekarskih dokumenata“ i da ih zato ne čuva. Odrečno je odgovorila i na pitanja da li zna gde Vajdić stanuje i da li ima sigurnosne kamere.
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 11.3.2021.
