Zoran Кesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Da li će mafiju ubuduće hapsiti zato što je mafija, a ne zato što je postala prejaka za ukus države, pitanje je na koje niko ne zna odgovor. Ili ga znaju svi, kao što smo znali sve i o Velji Nevolji i ostalim neprilikama. Samo što nisu mogli da se čuju oni koji su o tome hteli da govore, dok su oni u čijim su rukama svi megafoni o tome ćutali
Nekih ranijih godina, u vreme nekih ranijih vlada, proslava sto dana vlade bila je uglavnom dosadna. Malo se tu nešto okupe zvaničnici, malo se popriča, malo se pohvali o uspesima - osim u vreme kada je Aleksandar Vučić bio premijer i prvi potpredsednik vlade, onda se dosta hvalilo o uspesima - uglavnom, bude to događaj koji realno možeš i da preskočiš ako si dobio pozivnicu.
Ove godine, međutim, sto dana Vlade Srbije obeleženo je malo drugačije - spektakularnim hapšenjima u više gradova u Srbiji. S obzirom na to da je spektakularno otvaranje nečeg velikog, u ovom slučaju spomenika Stefanu Nemanji, „ispucano“ pre sto dana vlade, vrh države je morao da organizuje neku novu, neku maštovitiju manifestaciju.
Izbor je pao na svečana hapšenja Velje Nevolje i par desetina njegovih saradnika, koji su odjednom postali velika nevolja za vlast, Donedavno su bili samo nevini mladići, navijači od kojih neki „ništa nisu uradili“ i „nikada nisu bili gonjeni ni za kakvu drogu, ni za šta“, prosto dobri momci koji su umeli i da pripomognu ponekad, kao kada su pomagali na predsednikovoj inauguraciji da se sa nje udalje nepoželjni novinari i ostali provokatori.
Jesu nezavisni i istraživački mediji već godinama pisali o Veljku Belivuku i njegovoj dubokoj povezanosti sa državom, jeste sve to bila javna tajna koju smo znali čak i mi, obični građani ove zemlje, ali izgleda da je trebalo da zafali spektakla, pa da se desi ono što je trebalo da se desi pre mnogo godina.
Svečano hapšenje ispraćeno je vrlo detaljno u svim medijima, ovog puta ne samo nezavisnim, već i onim naklonjenim državi, što je svakako pohvalno, jer je lepo videti ih kako su se okuražili i ohrabrili, kako su počeli da izveštavaju o onome o čemu godinama nisu smeli i kako su najzad počeli profesionalno da rade svoj posao... dobro, da ne preterujemo. Počeli su da pišu o onome o čemu ranije nisu, taman koliko je i država počela da radi ono što nije, da se bori protiv mafije, ovaj, Bože, da organizuje svečana hapšenja.
Da li ćemo ubuduće češće gledati svečana zatvaranja, a ne svečana otvaranja, veliko je pitanje. I ranije je bilo spektakularnih manifestacija ovog tipa, ali bi se na njih nekako brzo zaboravilo. Svečano i spektakularno uhapšeni bi bili pušteni, samo bez velike pompe, jer ruku na srce, puštanja osumnjičenih na slobodu i nisu baš tako spektakularna i atraktivna, naročito ako si pre toga za njih govorio da su živo zlo čije ime niko ne sme da spomene.
Da li će mafija ubuduće biti hapšena zato što je mafija, a ne zato što je postala prejaka za ukus države, pitanje je na koje niko ne zna odgovor. Ili ga u stvari znamo svi, kao što smo znali sve i o Velji Nevolji i ostalim neprilikama. Samo neki koji su hteli da o tome govore nisu mogli da budu dovoljno glasni, a oni koji su imali sve megafone u rukama, nisu želeli.
