Piše: Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 23.2.2021.
Robi K. (IIIa)
Ona učiteljica Smilja je nas u školi ispitivala matušu. Uča je rekla: „Al biće to malo teži zadaci, za bolju ocjenu! Zato je najbolje da sami se javite ko oće imat četvu ili peju!“ Tu smo mi svi rulja spustili glave i zapiljili smo se u parketić. Samo je ona štreberica Nela Svinjogojstvo dignila ruku. Uča Smilja je rekla: „Opet ti, Nela? Pa ti već imaš peju iz matuše! Nemoš dobit veću ocjenu!“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Zar nije veća ocjena od peje kad imaš dvi peje?“ Uča je zakolutačila sa očima i rekla je: „Okej, aj izađi na ploču…“
Onda je učiteljica Smilja zadala Neli zadatak: „Ako naprimjer primjera danas imamo pesto novih slučajeva zaraženih od korone, a od toga njih sto završi u bolnici, a od toga njih pedes završi na rekspiratoru, koliko je ostalo zaraženih, a da nisu ni u bolnici ni na rekspiratoru?“ Nela Svinjogojstvo je najprvo malo dumala. Uča je njoj rekla: „Ovo ti je malo žešći zadatak, pošto odgovaraš za drugu peju!“ Onda je Nela uzela kredu i pisala je po ploči: „Znači, pesto minus sto, minus pedes, jednako je… jednako je… tristopedes!“ Učiteljica Smilja je nakeserila se i rekla je: „E nije!“
Nela je pitala: „Kako nije?“ Uča je rekla: „Lipo, nije! Jerbo nisi smila onih pedes na rekspiratoru dodavat na onih sto šta su završili u bolnici, pošto oni spadaju u istu grupu! Bereš? Znači, tačan rezultat je pesto minus sto, jednako je četristo!“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Jeste sigurni?“ Uča je rekla: „Naravski da san sigurna! Ovako kako si ti izračunala ispada da je u bolnici, umisto sto, završilo stopedes ljudi! Šta nije tačno! Kapito?“ Nela je gledala u ploču i rekla je: „Ja mislin da san ja sve dobro radila! Možda ste vi pogrešno zadali zadatak?“ Učiteljica Smilja je zaškarpunila se po faci i podviknila je: „Nela! Ti bi zbog veće ocjene ladno povećala broj ljudi koji završe u bolnici! Pa koji je to način da se zbog osobne ambicije uvećava broj teško oboljelih i umrlih?!“ Nela je od vune začepila labrnju. Uča je njoj rekla: „Ne možemo se u školi ponašat ka u tatinoj ti partiji… Aj briši na misto da ti ne smanjujen ocjenu!“
Onda je Nela Svinjogojstvo popišana vratila se u klupu. Ja sam prema njoj rekao: „Uaaa, šta ne zna…“ Drugi rulja su njoj govorili: „Buuuu, štreberica…“ Samo onda je učiteljica Smilja meni rekla: „A šta se ti rugaš, glupsone? Aj izlazi na ploču kad si tako pametan!“ Ja sam rekao: „Ali meni ne triba veća ocjena!“ Uča je rekla: „Okej, ondaš dobit zadatak za manju!“ Ja sam pitao: „Koju manju kad već iman asa?“ Samo uča je mene pogledala koljački i pokazala je sa kažimprstom prema ploči.
Onda je ona kad sam ja izgibao pred ploču meni zadala zadatak: „Pazi ovako! Ako je pedes ljudi zbog korone završilo na rekspiratoru, a zna se iz prakse da tačno pola onih šta su na rekspiratoru ne preživi, koliko će od tih pedes ljudi umrit?“ Ja sam skupijo usta i piljio sam u plafonjeru da malo dumam. Onda sam ja rekao: „Umriće ih pola!“ Uča je rekla: „Dobro, a koliko ih je to?“ Ja sam opet malo dumao i rekao sam: „To ih je pola!“ Uča je podviknila: „Koliki je to broj, Robi?! Moraš mi dat brojčani odgovor!“ Ja sam rekao: „To je pola od pedes!“
Učiteljica Smilja je arlauknila: „A u mačku piterinu šta si glup! Dam ti najlakši zadatak, da šišneš štrebericu Nelu, a ti ni to nemoš izračunat! Pa stvarno si, stvarno si…“ Ja sam raširijo ruke: „Ne razumin, di san falija?“ Uča je nagnila se prema meni i rekla je: „Slušaj vamo, klipsone! Ako imaš pedes kuna, i onda pola od toga daš Dinu, koliko će tačno kuna dobit Dino, a koliko će ostat tebi?“ Ja sam rekao: „Meni će ostat tačno tries kuna, a Dino će dobit dvajs!“ Uča je skriknila: „Zašto, jebate?!“ Ja sam rekao: „Zato šta neću imat sitnog!“
Onda je učiteljica Smilja otvorila dnevnik i rekla je: „Okej, sad imaš još jednog krupnog asa! Moš poć na misto!“ Ja sam popišan vratijo se u klupu. Moj drug Dino je meni dobacijo: „Tako ti i triba kad si iša zajebat frenda!“ Onda je uča dignila glavu iz dnevnika i pitala je: „Jesi to ti Dino nešto reka?“ Dino je rekao: „Nisan!“ Uča je rekla: „Kako nisi kad san te ja čula? Aj sad ti na ploču pašmo vidit koliko si pričljiv…“
Onda je učiteljica Smilja kad je Dino izašao pred ploču njemu zadala zadatak: „Pazi ovako! Ako u nekom staračkom domu živi sto penzijonera, i ako se cjepilo njih osamdes, i ako u starački dom onda uleti virus korone, koliko će penzijonera umrit jerbo se nisu cjepili protiv korone?“ Moj drug Dino je skupijo usta i piljio je u plafonjeru da malo duma. Onda je on rekao: „Umriće svi koji se nisu cjepili!“ Uča je pitala: „Koliko je to?“ Dino je opet malo dumao i rekao je: „Previše!“ Uča Smilja je podviknila: „Nemoj me i ti zajebavat ka Robi, Dino! Koliko je to tačno previše?“ Dino je rekao: „Previše je i kad umre jedan čovik, a kamoli njih…“ Uča je pitala: „Koliko?“ Dino je rekao: „…toliko puno!“
Učiteljica Smilja je otvorila dnevnik i rekla je: „Okej, popija si asa, miki! Moš poć na misto!“ Dino je rekao: „Ali zašto, učiteljica? Pa nisan ja kriv šta nema dovoljno vakcima!“ Uča je pitala: „Ko je reka da nema dovoljno vakcima?“ Dino je rekao: „Kako ih ima kad se dvajs penzijonera nije cjepilo!“ Tu je uča Smilja tiltala sa očima od iznereda. Onda je ona rekla: „Eto ga, čoviče! Rješija si zadatak!“ Dino je pitao: „Koji zadatak?“ Uča je rekla: „Pa sad si reka da se dvajs staraca nije cjepilo i da će umrit! To je tačno rješenje zadatka!“ Dino je dignijo bradu i rekao je: „Sori, učiteljice, al za mene to nije nikakvo rješenje da dvajs penzijonera umre! Za mene je to tragedija!“
Učiteljica Smilja je sa stisnutim očima piljila u Dina. Dino je šutijo i gledao je u pod. Onda je uča rekla: „Okej, daću ti dodatni zadatak da se spasiš od asa! Pazi ovako! Ako se iz jedne bočice sa cjepivom može iscidit pet vakcima, koliko nan bočica sa cjepivom triba za iscidit deset vakcima?“ Dino je najprvo skupijo usta i dumao je. Onda je on rekao: „Dosta nan je i jedna bočica ako se ponašamo štedljivo i odgovorno!“ Uča Smilja je zarežala: „A ako se ne ponašamo štedljivo i odgovorno?“ Dino je rekao: „Onda je to za svaku osudu!“ Učiteljica je otvorila dnevnik da Dinu će zavidat as…
Onda je zvonilo. Onda je ministar Božinović rekao: „Ako više nema pitanja, to bi bilo sve na današnjoj komferenciji za štampu Nacijonalnog stožera! Vidimo se sutra u isto vrime!“
