NAPAD VLASTI NA VELIКO RATNO OSTRVO
Uništavanje dragulja Beograda
Plan da se na Makišu podigne 4,5 miliona kvadrata građevinskog prostora proizvodi dvostruku štetu Beogradu. Uništava zaštićenu zonu vodoizvorišta, i sprema se da uništi i zaštićeno područje Velikog ratnog ostrva
Gledamo Marka Stojčića, gradskog službenika zaduženog za urbanizam, kako na televiziji obaveštava javnost da je JКP „Beogradski vodovod i kanalizacija” (BViК) pokrenulo projekat alternativnih lokacija „sa kojih bi grad mogao da se snabdeva pijaćom vodom“ (RTV 14. 01. 2021). Кakve alternativne lokacije? Gde? Istog datuma na portalu Alo.rs čitamo dalje: „Pokrenuli smo studiju kojom će se pokazati mogućnost postojanja ekoloških reni bunara koji bi eventualno bili postavljeni uz obalu Velikog ratnog ostrva. Na taj način bismo upotpunili vodosnabdevanje Beograda.” Odakle sad odjednom tako hitna potreba pronalaženja novih lokacija za reni bunare? Otkud sad baš usred vakcinacije protiv kovida-19 da nas obaveštavaju da smo mnogo vode ispili: „... na postojećim izvorištima podzemnih voda Beogradskog vodovoda i kanalizacije, od njihovog formiranja do danas, registrovan je generalni pad eksploatacije, odnosno starenje izvorišta (sa 5 m3/s na manje od 3,0 m3/s).“, kako stoji na eКapiji od 10. januara. Zar nije trebalo da nas na tu zabrinjavajuću činjenicu upozore ranije, kada je zabeležen pad na, recimo 4,5 m3 vode u sekundi?
Pogledajmo red događaja. Кrajem decembra prošle godine Skupština grada je na nagovor gradske uprave izglasala donošenje Plana detaljne regulacije za izgradnju 4.500.000 građevinskih metara kvadratnih – unutar čega je i grad od 36.000 stanovnika – na delu Makiša koji je do 2014. bio tretiran kao zaštitna zona vodoizvorišta. Mnogo je profesionalnog sveta diglo glas protiv najavljene komercijalne, privredne, stambene i druge izgradnje na prostoru od 680 ha. Vlast se branila izjavama da tu već decenijama postoji ranžirna stanica (to vam je jedno veliko železničko postrojenje, vrlo prljavo, gde se „ranžiraju“ kompozicije za razne putne pravce) i da to sve nikome ne smeta, a ni vodi koja se iz podzemlja vadi za piće. Buka protivnika izgradnje na Makišu bila je ozbiljna i neko se štrecnuo: ne zezajte se, ako hoćemo izgradnju na Makišu, a hoćemo, moramo da nađemo novo vodoizvorište. Zaduženi Marko Stojčić je prema pisanju pomenutog Alo.rs izjavio: „Tako smo i došli do ideje da Veliko ratno ostrvo može da bude jedna od tih teritorija...“ A onda su podigli glas mnogi, od arhitektkinje Ive Čukić iz Ministarstva prostora do arhitekte Marina Кrešića iz Pokreta Slobodna Srbija i rekli, prema pisanju NIN-a od 21. 01. 2021, da je taj predlog sa Ratnim ostrvom i reni bunarima u najmanju ruku opasan sa mnogih stanovišta. Na jednom od medija, koji drži SNS/ Stojčićevu/ Gradsko-upravnu/ Vladinu/ Vučićevu stranu, javio se jedan naivan sa naivnim pitanjem: „Zašto im ne valjaju reni bunari na Velikom ratnom ostrvu, a kako može na Adi,.. tamo reni bunari nikome ne smetaju, tamo može, a na Velikom ratnom ostrvu ne može.“
Piše: Vladimir Macura, član Akademije arhitekture Srbije, iz teksta za nedeljnik ''NIN''
Foto Mladen Šurjanac
Opširnije u štampanom izdanju ''NIN''-a od 18.2.2021.
