Piše: Svetislav Basara
Čeda Jovanović je imao - i još uvek ima, ali odavno ne pokazuje - sve političke talente, kvalitete i kvalifikacije koje je imao i Šešelj, naravno s obrnutim predznakom, pride je - za razliku od Šešelja, koji je od mladosti izgledao kao konjski trgovac - izgledao kao evropski političar, što, ma šta ko o tome mislio, uopšte nije nevažno.
Liberalno-demokratska stranka - koju je Čedomir osnovao kad su posle Đinđićevog streljanja Ćosićevi, VBA-ini i Udbini poverenici definitivno zagospodarili DS-om - bila je krupan iskorak ka jačanju liberalno-demokratskih politika, upravo zato što u LDP nije bilo Ćosićevih izmećara, a i Udbinih je doušnika bilo na egzistencijalnom minimumu. Recept za uspeh, šta da vam kažem.
Osnovan 2005, LDP je već 2007. godine postao parlamentarna stranka, a godine 2011, kad se šćaše po zemlji Srbiji, po Srbiji zemlji da prevrne i da druga (ova današnja) postane sudija, Čedomir je lansirao genijalnu političku ideju Pokret za preokret, pisao sam već o tome, da se ne ponavljam, ideja se, ukratko, svodila na programsko ujedinjenje DS, LDP i još nekolicine pokreta i stranaka na sledećim izborima.
Tadić je, međutim, smatrao (u stvari, verovatnije je da su mu smatrali „tamo gde treba“) da mu je - u cilju da njemu i carstviju njegovom ne bude kraja - probitačnije da tada jedinu ozbiljnu pretnju, radikale, podeli sa dva, da ih zavadi pa da vlada kao autor sentence - Saesar.
Posledično je glatko odbio Čedinu ponudu, a Vučić je okrenuo ćurak naopako, preuzeo Čedinu ideologiju, malčice je ponarodnjačio i deliberalizovao i Tadića zasluženo otpravio u ropotarnicu istorije, iz koje ponekad izviri bacajući čežnjive poglede na Prezidencijalni konak.
U kom bi pravcu stvari krenule da Tadić nije zajebao stvar, možemo samo nagađati - u kom su krenule to vidimo - problem je što je, nakon što Tadić zajebao, i Čeda je počeo da zajebava stvar.
Kako napred rekoh, Čeda je imao što je bilo potrebno imati, sve je lekcije bio savladao osim nauka (koji je samo Đinđić savladao) da ukoliko nameravaš da demokratizuješ dražavu i da ustrojiš institucije, prethodno moraš demokratizovati i institucionalizovati sopstvenu stranku.
Što Čedomir (nažalost) nije učinio. Kao i svi predsednici svih srpskih bajagi demokratsko liberalnih stranaka - bio je liberalan i demokratičan prema spolja, dočim je prema unutra, unutar stranke, bio autarhičan, što je najuglednije i najsposobnije članove navelo da napuste stranku. Kratak je bio put od recepta za uspeh do recepta za propast.
Bilo je tu još Čedinih levih i desnih skretanja koja ću prećutati jer još uvek gajim simpatije prema njemu, tim pre što je, da bi skretao i levo i desno, imao obilatu pomoć sa strane. Kakvu? Ko mu je pomagao? Mogao bih vam to potanko ispričati, ali onda bih vas, što reko Kapetan Dragan, morao ubiti. Epilog: Čeda danas često gostuje sa Šešeljem u TV proseravaonicama.
