Piše: Svetislav Basara
Mislim na jela od govana koja se pod nadzorom raznih parakuvara već trideset godina kuvaju po recepturi Večernjih novosti, a kojima kao začin služi famozni Kulturni dodatak, u kome plejada skribenata i piskarala veje ovejanu srpsku kulturnu suštinu.
Politika i (naročito) Novosti su zvanični organi ovdašnje duhovne bede, koja tradicionalno ostaje ispod radara sirotinje raje iako je sve to odavno opipljivo (i sve opipljivije) u formi materijalne bede.
Iz meni nedokučivog razloga, jubilarni glodur Novosti Vučela, skupa sa Šešeljem i Bokanom, udarnički radi na podizanju tiraža „Kontraendorfina“. I to svim raspoloživim sredstvima, pardon - svim neraspoloženim ličnostima, počev od kapitalca Kusturice, zaključno sa govanjcetom Mraovićem.
U broju od ponedeljka, recimo, na scenu lutkarskog pozorišta Novosti Milorad je izveo dve marionete iz takozvanog srednjeg ešelona: Igora Marojevića, pisca koji je iza sebe ostavio lepu budućnost, i određenu Slađanu Ilić, damu pred kojom stoji blistava prošlost.
Marojević u svojstvenoj mu buci i besu (doduše, stilski malo doteranije) piše u dlaku isto što je njegov odnedavni guru Kecmanović - služeći se proverenom metodom Hegelove pijačarke - već nekoliko puta napisao. Dakle - da sam čovek koji ima problematičnog tasta, koji je bio član stranke te i te, koji mnogo psuje u kolumnama, koji ima književne uzore, koji se ‘97. osrao po žiriju Ninove nagrade (pre neki dan sam o tome ovde pisao), a sada „brani“ ovaj koji ga je nagradio, da Andrića otima Srbima i da ga „daje“ SHBHCG jeziku, da politički nekorektno određene peticionaše nazivam Srbima Muhamedove vere... Da ne dužim - nabraja Marojević čitavu seriju trivijalnosti i opštepoznatosti koje, ispod pera jednog takvog lumena, Mraoviću nepobitno dokazaju da sam ništa čovek, takoreći Ćorkan.
Ima tu ipak i proplamsaja imaginacije, na primer, kada Marojević otkriva strogo pov. tajnu da sam, dok sam bio ambasador na Kipru, „izazvao diplomatski incident zbog koga - krv ti jebem - umalo nije došlo do pušakarnja u buffer zoni“. Lepo napisano, fakat, ali to nije čak ni za Novosti, to je za Treće oko.
A šta piše Slađana? Da budem pošten - ne znam. Zaspao sam posle pet pročitanih redova. Kad sam se posle izvesnog vremena probudio, pročitao sam još pet i ponovo zaspao. I tu sam odustao. Nisam ja tome dorastao. Ali se kao kroz san sećam da Slađa pominje Andrića, neke disertacije, da nešto citira, nešto mućka, nešto prosipa i tako to.
Stvar je dibidus jasna. Smisao serijala odjeka i reagovanja u Novostima se svodi na podizanje graje od vrste „drž’te lopova“, koja treba da zagluši neprijatne činjenice iz „Kontraendorfina“ i da - moralnom panikom oko Desanke - skrene pažnju sa od Udbe režiranih seksualnih hiperaktivnosti jednog Vučelinog i Kustinog jakog prijatelja. Džaba! Već se do neba čulo, Poruka za Vučelu. Milorade, bekrijo! Samo napred. Poslaću ti primerak desetog izdanja „Kontraendorfina“ sa posvetom i podvučenim mestima koja treba da utuviš.
