Vesna Rakić Vodinelić, tekst za Peščanik.net, 29.1.2021.
Nedavno je do mene dospela kopija ovog spiska.
Oči moje, stare varalice, kao i obično kad se čovek ovde nađe u teškoj neverici, najlakše je da krene desetercem. Menjala sam naočare, ali redni broj 33. na listi advokatskih pripravnika volontera pri Advokatskoj komori Beograda stalno je ostajao isti: Вучић А. Александар, дипломирани правник из Београда, на приправничкој вежби код адвоката Ђукановић Владимира.
Na web stranici Advokatske komore Beograd (akb.org.rs), naišla sam na podatak da je Upravni odbor Komore, na sednici od 7. decembra 2020. godine, doneo odluku da se zapisnici sednica tog tela objavljuju. Međutim, poslednji objavljeni zapisnik je od 5. novembra 2020. godine i u njemu nema odluke slične spisku. Ako ukucate na pretraživaču web stranice AKB: „imenik advokatskih pripravnika“, dobijate odgovor da ne postoji stranica „sa zadatim parametrima“.
Volela bih da ovaj spisak nije autentičan.
Jer kad bih pouzdano znala da je autentičan, napisala bih ovo:
Dakle, jeste naš predsednik za udvoričko udivljenje i podilaženje na način Zorana Babića, ovdašnjeg: mentalno, fizičko, ma svakojako. Čovek, predsednik Republike, student visoke trenerske škole, dobavljač svekolikog medicinskog materijala, autokrata, aristokrata spomeničkog kiča, muž, otac, sin, brat, mentor, per tu sa mnogim vladaocima univerzuma planete Zemlje. A, ipak tako skroman: na advokatskoj pripravničkoj vežbi kod Đuke, takođe multipraktičara, advokata, člana što Partije, što Parlamenta, što raznih odbora, organizatora bakljada, a u krajnjem rezultatu na najvišoj vlastelinskoj lestvici – principala pripravnika A. Vučića.
Kako li izgleda vežba ovog pripravnika kod onog principala? Šta to Vučić uči kod Đukanovića? Dobro, tehničke stvari, gde sedi tužilac, gde tuženi. Kako ne promašiti glavni ulaz u sud (tužilaštvo), ako ima više vrata. Da pripravnik, kao uostalom i advokat, mora da stoji pred tamo nekim sudijom. Gde stati i kako skratiti vreme dok čekaš predaju podneska. Gde su pisarnice. Kako ne dizati glas na sudiju da te ne bi isključio zbog remećenja reda, čak i kad/ako ti stane na žulj.
Da li, bože blagi, pripravnički skromno kuca predloge za izvršenja na osnovu verodostojne isprave? Da li je uspešan u sažimanju činjenične i pravne građe kad principal priprema završnu reč?
Kako stoji sa iznošenjem činjenica, ovaj pripravnik koji inače sipa istine brzinom munje? Šta on tu može da nauči od ovog principala? Baš ništa. Naprotiv, u neprofesionalnom životu, principal samo ide brazdom koju je zaorao pripravnik. Da li može naučiti prelazak iz autoritarnog u diktatorsko držanje od ovog principala? Ne može. Tu je bez premca u sadašnjem vremenu.
Ko tu kome kuva kafu? Ili je danas odnos pripravnika i principala obezličen automatom? Šta je sa burekom/krompirušom/lignjama? Ili je principal/pripravnik na dijeti? Koji somelijerski artefakt pijucnu na kraju radnog dana?
Kako li pristupa ovaj pripravnik na ročište ili pretres? Sam ili sa obezbeđenjem? Ustaje li sudija kad uđe pripravnik – predsednik Republike? A, zamenik tužioca? Da li pripravnik sudeluje u odbrani osumnjičenih kriminalaca sa kojima se, kao predsednik, obračunava? Iako je pripravnik, dužan je da, poput svog principala – advokata, kao tajnu čuva sve što mu klijent poveri. Ta saznanja ne sme imati kao predsednik Republike. Šta onda čini sa takvim saznanjima? Da li ih krije dok dela kao predsednik, isto onako kao što krije dokaze o prisluškivanju njega u predsedničkom svojstvu? Da li ih čuva u svojoj ili u memoriji tabloida?
Ima li tu kakvog sukoba interesa – predsednik Republike, pripravnik kod principala, narodnog poslanika, predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine i člana Visokog saveta sudstva? Da li pripravnik ima pristupa, na primer, ličnom listu sudije ili tužioca, kad već ima principal? Da li iz principala progovara pripravnik kad u Skupštini kritikuje sudije, a to ne sme – ni pripravnik ni principal. Gde prestaje principal, a počinje pripravnik i obrnuto?
Ako je ovaj spisak autentičan, morala bih zaključiti:
Sad se mora glasno reći – dosta je! Previše je! Gore od glupog vodvilja u krčmi punoj pijanih gostiju. Nema ni trunke ljudske pristojnosti i normalnosti u državi u kojoj je predsednik, u pedeset prvoj godini života, advokatski pripravnik i to kod advokata, partijskog duga, člana najvišeg tela sudske vlasti. O vladavini prava karikaturalno je, pri ovakvom stanju stvari i misliti, a kamoli glasno govoriti. Ko prvi grakne išta o vladavini prava, samo je običan komedijant, bez trunke talenta. A pripravnik i principal su glavni predatori ono malo ideje prava i pravičnosti koja je preživela njihovo vreme permanentnog ruganja profesiji koja je, sudeći po diplomama, i njihova.
Lako će mene i čitaoce uveriti Advokatska komora da predsednik Republike nije advokatski pripravnik – volonter. Na primer, objavljivanjem imenika takvih i odluka Upravnog odbora AKB.
Ipak sam odlučila da tekst pošaljem da bude objavljen. Da li zato što je podatak toliko neverovatan da mu se ovde i danas ipak može verovati? Ili zato što je, uprkos svemu, neverovatan, pa se o njemu neko mora izjasniti?
