Dejan Ilić, tekst za Peščanik.net, 15.2.2021.
Kakav je to dvoboj bio sinoć (14. februara): pucalo se iz najtežih medijskih oružja. Na Nova TV, u Utisku nedelje, tri u jedan: profesor sa pravnog fakulteta, potpisnik peticije podrške Vučiću iz 2017. i bivši potpredsednik FK Partizan. Pored ove trojne ličnosti, u studiju su kao gosti bili još i dvojica novinara, obojica istraživači sa fokusom na kriminalnim grupama i njihovim vezama sa vlastima u Srbiji. Sa druge strane barikade, u studiju TV Pink, u isto vreme, u stolicu je seo Vučić, i on ovog puta u ulozi istraživača sa fokusom na kriminalnim grupama i njihovim vezama sa vlastima u Srbiji.
N1 i Nova.rs odmah sinoć su objavili: talk show United Medie na njihovim platformama – ako brojevi ne lažu, a ne bi trebalo – bio je gledaniji od Vučićevog. Poruka bi otprilike bila sledeća: ako se javni prostor otvori i žiteljima Srbije se prepusti da slobodno sami biraju između raznih sadržaja šta će gledati, Vučić će biti „nadgledan“. Po analogiji, na slobodnim i fer izborima, Vučić bi bio nadglasan. Ali, poruku prati šum. Ne kaže se između čega su sinoć birali gledaoci. Recimo to: na jednoj TV sedeo je Vučić; na drugoj TV sedeo je deklarisani Vučićev pristalica.
U najboljem slučaju, između dva zla, reklo bi se, gledaoci su izabrali da gledaju/trpe manje zlo. To jeste racionalna odluka. Ali, u istoj meri ona je i poražavajuća. S druge strane, pokazuje se kako mreža za kontrolu medija i javnog prostora lako može postati sigurnosna mreža. Režim ju je razapeo da nadzire, ali i da sebe sačuva od toga da tresne o pod i raspadne se u paramparčad. Kao takav opasni pad lako se moglo pokazati hapšenje takozvane navijačke grupe. Da se šteta hitno mora sanirati pokazale su i sinoćne medijske reakcije: svi resursi stavljeni su u pogon.
Vučić izlazi i govori svojim pristalicama; Vučićev pristalica izlazi i govori Vučićevim oponentima. Vučić kaže da je reč o opasnoj mafiji; Vučićev pristalica kaže da je prava mafija negde drugde (na susednom stadionu), a da ovo što je pohapšeno u stvari nije ništa. Vučić za svoje oglašava trijumf (barem u začetku) u opasnom (snajperi, atentati i ostali vatrometi) ratu protiv organizovanog kriminala; Vučićev pristalica smiruje oponente i objašnjava da to nije „bunker“ nego „bašta restorana“; da je to samo „100 gr“ nečega belog; a i da „snajper“ nije to što „neki“ misle da jeste.
Verujem da čitalac, kao ja, o „snajperu“ u ovoj konkretnoj situaciji ne razmišlja uopšte. Odmah se za ova hapšenja reklo, i sad to može samo da se ponavlja, jedan deo režima krenuo je da hapsi drugi deo režima. Ne može se tu čak ni na jedan naopak način pozvati na ono novozavetno – da ne zna levica šta radi desnica. Pošto su obe Vučićeve. U epskim, pak, terminima, reklo bi se – udario brat na brata. Ali, ovo nisu epska vremena. Nema epskih ličnosti. Samo sitni šibicari s jedne strane. A na drugoj, frustrirani žitelji Srbije. A svuda uokolo šteta. I samo za nju se može reći da je – epskih/epohalnih razmera.
***
Nisu sinoć obarali ruke samo Pink i Nova TV. Na jadan način u medijski sukob bio je posredno uvučen i siroti RTS. Ako se Pink i Nova TV mogu videti kao aktivni protagonisti medijske borbe za (duše) žitelja Srbije, RTS-u je namenjena uloga – otirača. U 20.00 na internet strani RTS-a postavljena je vest: „Premijera ’Dare iz Jasenovca’ 20. februara ekskluzivno na RTS-u“. U okviru vesti našao se i neobični, neobjašnjeni disclaimer. Producent filma se trenutno ogradio: „Odluka da se film prikaže na televiziji pre normalnog života u bioskopima je nezavisno doneta od reditelja Antonijevića i mene“.
Dobro, ali ko je onda doneo odluku? Jer, znamo, urednici RTS-a sigurno nisu. Naime, 1. februara, RTS je objavio da je dobio prava za prikazivanje filma, ali tek pošto on završi svoj život u bioskopima. Ulazak filma u bioskope planirao se, i to znamo, za april. I otkud sad film na RTS-u 20. februara, u vesti od sinoć – ni reči. Radoznali gledalac nije morao dugo da čeka. Objašnjenje je stiglo, ali ne sa RTS-a niti je dato na RTS-u. Jer, rekli smo, RTS je otirač. Ovaj put za Pink. Jer, stigao je Vučić juče na Pinku i to da objasni – on je odlučio da se film prikaže na RTS-u 20. februara.
O tome smo već govorili, Vučićeva novoradikalska propaganda umotana oko filma-pretendenta na Oscara zaista se raspala u paramparčad čim se izašlo na takozvani tuđi teren. Ta propaganda efikasna je samo u strogo kontrolisanim uslovima i kada je prati gola sila. Izvan dosega te kontrole i sile, ona se pokazuje onakvom kakva u stvari jeste – jeftina i neubedljiva. Pa pošto je potučen do nogu u gostima, Vučić se vratio na domaći teren da kompenzuje posledice poraza. Tako će danas dobiti ordene scenaristkinja i reditelj filma, a u subotu će, zna Vučić, cela Srbija gledati film.
Pustimo sad to što Vučić od scenaristkinje i reditelja pravi nove žrtve („linča“ na društvenim mrežama, reći će). Ako su oni uopšte žrtve, onda im štetu nanosi upravo sam Vučić. Od toga je zanimljivije to što se Vučić otvoreno predstavlja kao osoba sa direktnim uticajem na program RTS-a, njegove sadržaje i satnicu. I ne samo to: on je očito odlučivao da se višekratno da novac za snimanje i promociju filma; njegova je odluka da se film mimo procedura i pravila kandiduje za Oscara; njegova je odluka da se njegovi promašaji sada „peru“ na RTS-u.
FCS je tu samo otirač; producent, reditelj i scenaristkinja – otirači; RTS i njegovi urednici – otirači. Vučić gazi i deli ordenje pregaženima.
