Rade Panić – svedok optužbe
Skinite oznaku tajnosti i sve će vam biti jasno
Služba za borbu protiv organizovanog kriminala je tražila od dr Radeta Panića iskaz povodom informacija koje je dao NIN-u. Dobili su kompletnu dokumentaciju o onome što ih je interesovalo i jednu gratis – potvrde o smrti iz kojih se jasno vidi da je već od bolnice do lokalnog zavoda brojka umanjivana za 60 odsto. Tužilaštvo, ipak, još uvek nije reagovalo
Nakon intervjua koji je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić dao NIN-u 28. februara 2019, ni dve godine nisu bile potrebne da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu izda zahtev „za prikupljanje potrebnih obaveštenja“ Službi za borbu protiv organizovanog kriminala u vezi sa nekoliko tvrdnji koje je tom prilikom izrekao dr Panić. Deo koji ih je posebno zainteresovao, uz njegove navode da Zakon o transplantaciji organa nije dobar (u međuvremenu je povučen u tom obliku, tako da priča više nije aktuelna) i da postoji bojazan da se u Srbiji preprodaje krv dobrovoljnih davalaca, bio je sledeći: „Da li treba da kažem da većinu aparata za anesteziju u Srbiji kontroliše firma sa sedištem u Surčinu? Da akt o proceni rizika na radnom mestu radi firma iz Pančeva? I da ih zovu ’ministarskim firmama’? Dakle, kada bi bilo koji ozbiljan inspektor ili tužilac ušao u zdravstvene ustanove, nisam siguran koliko bi nam trebalo vremena da pročitamo šta su sve otkrili, koliko je situacija loša.“
Pa, nisu baš ušli u zdravstvene institucije, ali su 27. novembra 2020. u prostorijama Uprave kriminalističke policije prvi put „u svojstvu građanina“ uzeli iskaz od dr Panića, a sve je okončano 21. januara 2021, kada im je Panić samoinicijativno dostavio saznanja do kojih je u međuvremenu došao.
„Dva meseca je trajao moj kontakt sa njima, dva puta sam bio na davanju iskaza i smatram da su bili veoma profesionalni, ljubazni i da su sve radili po zakonu. I mislim da su bili iznenađeni dužinom mog iskaza jer sam, kada sam već dobio priliku, ispričao sve što znam. Takođe su me sačekali dok nisam prikupio celokupnu dokumentaciju, jer je intervju bio skoro dve godine ranije. Treći put sam otišao samoinicijativno sa ciljem da istina o postupanju nadležnih tokom pandemije dopre do građana. Imao sam te podatke, a svi inspektori sa kojima sam se susreo ulivali su mi poverenje, mada sam bio skeptičan kada sam dobio poziv. Prvo sam mislio da možda neko želi nešto da mi namesti, da postoji raskol unutar vladajuće koalicije ili samog SNS-a, a onda sam pomislio da ipak postoji mogućnost da u tužilaštvu ima neko ko zbilja želi da radi svoj posao. Samo ono što sam izneo u intervjuu bi moralo da napuni ceo jedan zatvor. Odlučio sam da tome pristupim kao prilici da se uvede red u to kako lečimo pacijente, a i zakon je jasan - kad god posedujemo podatke koji mogu da ugroze život i zdravlje građana ili neko opšte dobro, dužni smo da to dostavimo nadležnim organima. Dajući im nove dokaze, delom u šali a delom i što to zbilja mislim, rekao sam - da me ne biste sledeći put zvali posle intervjua u NIN-u, bolje da vam odmah dam. Tada mi je jasno predočeno da od toga neće biti ništa ukoliko tužilaštvo ne bude pokrenulo dalju istragu“, kaže Panić.
Nažalost, ni mesec dana nakon poslednjeg kontakta tužilaštvo se nije oglasilo. Gostujući na televiziji N1 11. februara Panić je najavio da će uskoro biti ekskluzivnih informacija povodom dokaza koje je dostavio bezbednosnim službama, i tom prilikom istakao: „U Sindikatu lekara i farmaceuta trenutno pokušavamo da istina koju znamo sa terena dopre do građana, a to radimo vrlo zvaničnim putevima, preko službi koje se bave bezbednošću i prikupljanjem takvih informacija, a nadam se da će javno tužilaštvo reagovati, ako ne, naći ćemo način da izvršimo pritisak, građani su oni koji se pitaju u Srbiji.“
Autorka Sandra Petrušić, Foto Zoran Ilić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 25.2.2020.
