Arhitekta Dragoljub Bakić o razarajućem urbanizmu
Crna knjiga Belog grada
Priča o gradu mučeniku koji skoro čitavu deceniju uništava, razvaljuje, ruži i unesrećuje jedna razularena despotska gradska vlast koja pljačka, otima i prisvaja javno dobro smatrajući da na to ima pravo jer je pobedila na izborima i grad dobila kao svoj partijski plen
Jedno od osnovnih učenja Maksa Vebera je: Zdrav i kvalitetan život građanima može omogućiti samo kompetentna i odgovorna gradska uprava.
U sklopu sveobuhvatne društveno-političke diktature u čitavoj zemlji, u Beogradu je na delu i urbanistička diktatura posebne vrste koja u svom razbojništvu sadrži inat i ruganje građanima. O tome koliko „razarajući efekat po čitavo društvo može da ima urbanizam vođen hirom, pompom i (političkim) profitom“ govori Dubravka Sekulić sa londonskog Royal Collage of Art-a. Slede primeri tog razarajućeg urbanizma – CRNA КNJIGA uživo:
SAVAMALA
Tamo je sve počelo. 8. januara 2014. Pitali su Sinišu Malog - tada još uvek doktora nauka i još uvek samo predsednika Privremenog veća Beograda - koji je vaš sledeći potez?, a on je odgovorio: „Sledeći potez mi je da precizno definišem faze i dinamiku projekta Beograd na vodi, jer očekujem arhitekte iz Abu Dabija do kraja meseca.“
Srbija ima 4.000 arhitekata, a od toga ih je samo u Beogradu 2.500. Godine 1975. poslat sam od strane Energoprojekta u Dubai i Abu Dabi da osnujem naš projektantski biro. Tada u Dubaiju i Abu Dabiju nije postojao nijedan diplomirani arhitekta njihove nacionalnosti. Кada sam aprila 2015. prilikom jednog zajedničkog gostovanja na RTS-u, što je tada još uvek bilo moguće, pitao sada već gradonačelnika Beograda Sinišu Malog da mi objasni kako je to projekat Beograd na vodi – javni interes – on je podigao ruku i rekao: „Javni interes je to što ja u ruci držim četiri milijarde evra.“ Naravno da je to bila ključna prevara jer u ugovoru za ovaj projekat stoji da strani investitor ima pravo da sazida jednu kuću, pa kada je proda od tog novca gradi dalje. Znači da ne postoje nikakve milijarde evra. I onda je krenulo – odbijanje 2.000 primedaba struke i građana na projekat, potpisivanje ugovora koje je čuvao trostruki kordon policije i barikade od tramvaja, pa noćno rušenje u Hercegovačkoj i masovni protesti građana, i tako sve do tržišta nekretnina gde se danas kvadratni metar u Beogradu na vodi prodaje po 9.000 evra, a da se ne zna kome taj novac odlazi. Beograd na vodi je najveća nesreća Beograda i skandal civilizacijskih razmera za koji ne važe zakoni naše zemlje i gde je zarad privatnog interesa izvršena eksteritorijalnost na 110 hektara najvrednijeg zemljišta.
MAКIŠ
Nova beogradska vlast je 2014. godine, protivno važećem Generalnom urbanističkom planu, donela dve pogubne odluke za Beograd. Da se gradi Beograd na vodi sa 2.000.000 kvadratnih metara i da se gradi na Makiškom polju naselje sa 4.500.000 kvadratnih metara potpuno ignorišući protivljenje struke i građana. Makiško polje je jedino beogradsko vodoizvorište i na njemu se ne sme graditi jer je svako gradilište ekološka bomba, zapravo kontaminirani teren koji će zagaditi podzemne vode koje snabdevaju reni bunare. Građani Beograda moraju znati da ako se to dogodi skupljaće kišnicu i piti vodu iz oluka. Neodgovorna vlast je suzila sanitarnu zaštitnu zonu vodoizvorišta i na tako dobijenom zemljištu hoće da 425 hektara prenameni sa poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Čitav ovaj poduhvat je zločin protiv svojih građana koji može dovesti do toga da Beograd ostane bez vode za piće.
GONDOLA
Beogradska tvrđava, koja 2.000 godina odoleva i Hunima i Avarima i Rimljanima i Turcima i Austrijancima, danas je u opasnosti da joj novi varvari u njene zidove ukopaju stanicu nekakve žičare koja treba da je poveže sa parkom na Ušću, pritom savlađujući visinu od 45 metara. Pored toga što ona tako uništava autentičnost bedema tvrđave, ona se sa svojim nosećim stubovima visokim po 42 metra direktno isprečuje čudesnim vizurama na „panonsko more“. Vlast kaže - ništa ih neće sprečiti u nameri da ovu žičaru izgrade. Ako to građani dozvole beogradska tvrđava će biti skinuta sa Uneskove liste kojom se Limes, zapravo granica Istočnog rimskog carstva, proglašava za svetsku kulturnu baštinu.
КOŠUTNJAК
Češki investitor, vlasnik kompleksa Avala filma, nameran je da raskrči još 30 hektara šume kako bi izgradio svoje luksuzno stambeno naselje sa 500.000 metara kvadratnih. A u Generalnom urbanističkom planu stoji da je Avala film zaštićena celina moderne arhitekture a da je košutnjačka šuma zaštićeni park prirode. Da bruka bude veća taj investitor je naručio i platio gradskim institucijama da mu takav projekat urade – Direkcija za građevinsko zemljište dala nalog, gradski Sekretarijat za urbanizam bio nosilac posla a dve arhitekte iz Urbanističkog zavoda uradile i potpisale projekat. To znači da u Beogradu investitori za novac naručuju od gradskih službi kakav god projekat žele i oni diktiraju urbanističke uslove kakve žele. Uz to sami arhitekti iz Urbanističkog zavoda javno priznaju da se poslednjih 20 godina tamo niko nije bavio promišljanjem o strateškom i održivom urbanom razvoju Beograda.
Foto Zoran Ilić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 25.2.2021.
