Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Da li je 2020. uopšte prošla? I ako jeste, da li je 2021. samo njena zla sestra bliznakinja? Jer kako drugačije objasniti to što smo već na početku ove godine ubeležili jedan ogroman gubitak? Napustio nas je Vladimir Đukanović Đuka. I to u direktnom TV prenosu, izvadio je telefon, teatralno se obratio, kliknuo par puta - i ugasio svoj tviter-nalog.
Đuka je sa Tvitera otišao u znak protesta jer je ta društvena mreža ugasila nalog odlazećeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. „Cenzura!“, povika Đuka i ode. Iako je Donald Tramp sa Tvitera banovan zbog višestrukih podsticanja svojih pristalica na nasilje, a tvitovi mu označavani kao neistiniti jer su bili - neistiniti, Đuka kao veliki borac za slobodu izražavanja nije mogao da pređe preko toga.
Dobro je poznato da stranka kojoj pripada i koju predstavlja jako mnogo drži do slobode govora i izražavanja i potpuno je razumljivo da ga je proterivanje Trampa sa Tvitera veoma potreslo. Srpska napredna stranka vam, recimo, nikad ne bi ugasila tviter-nalog ukoliko pričate nešto što im se ne dopada. Ne. Oni bi samo poslali na vas stotine svojih botova da vas vređaju i maltretiraju, onda bi vas lojalni im tabloidi malo provukli kroz blato, a na kraju bi možda i predsednik čitao vaše odštampane tvitove na Hepiju ili Pinku i komentarisao ih. I onda bi vas ugasili.
Ostaje pitanje gde ćemo ubuduće viđati Đuku i čuti šta misli? Skupštinu ne računamo, tamo priča ono što mu se kaže da priča, to je više nekako posao, a manje onaj privatni, prirodni Đuka. Reče onomad da će se preseliti na društvenu mrežu Parler, gde su se preselile i sve ostale Trampove pristalice, ali kakva je situacija, uskoro ćemo teško uspeti da nađemo ne samo Đuku na Parleru, već i sam Parler, jer ga veliki tehnološki giganti ubrzano ograničavaju zbog tolerancije govora mržnje njegovih korisnika, otvorenog zagovaranja nasilja i planiranja nasilnih akcija.
Đuka ima vlogerske i jutjuberske aspiracije, ali pošto je svoje vlogove objavljivao uglavnom na mrskim društvenim mrežama i Jutjubu, opet bi i za to morao da nađe neku prijateljsku platformu, neku koja ne cenzuriše sadržaj kao što to čine kapitalistički giganti.
Možda bi, kažemo možda, trebalo razmisliti i o nekim nekonvencionalnim alternativama, kao što je Pornhab, recimo. Njima sloboda govora nije preterano sporna, delimično verovatno zato što na tom sajtu i nema mnogo govora, tako da bi Đuka možda tamo mogao da ima prođu. Treba samo da nazove snimke svojih analiza nekako atraktivno, da budu u duhu Pornhaba, nešto poput „Crni zgodni momak sa naočarima rastura rečima Đilasa 20 minuta“ ili „Na kafi sa Đukom“, što da ne.
Nadajmo se samo da se neće desiti da Donaldu Trampu zabrane da se bavi politikom. Bilo bi zaista srceparajuće gledati Đuku kako u skupštinskom prenosu teatralno gasi svoj mikrofon nakon govora, pali baklju i odlazi iz Skupštine i politike zauvek. Strašno, zar ne?
