Piše: Svetislav Basara
Bilo je predvidivo da će preseljenje Famoznog iz Danasa u Kurir, osim moralne panike, izazvati i masivan izliv gluposti na mozgove. Evo, recimo, šta je, vickast kakvim ga je bog stvorio, otvitovao Zoran Živković: „Basara je promenio identitet, sada se preziva Čomić.“ (Da li sam promenio i pol i da li sam udario silikonske sise, Živković nije obznanio, a tek bi to bio breaking news.)
Poučen prethodnim lošim iskustvom, drugoprozvani Zoran Lutovac je bio odmereniji i aferu ironično prokomentarisao ovako - „Basara otišao na bolje mesto.“ Trećeprozvana, pak, Jasmina Lukač, glavna Đilasova poverenica za Danas, tvitovala je (možda je bolje reći - tverkovala) sledeće: „Baš da vidim da li će Basara u Kuriru da ima tu slobodu pisanja kakvu je imao u Danasu, a koju je tako džukački zloupotrebljavao.“
Odmah posle napred navedenih odjeka i reagovanja - propraćenih hiljadama i hiljadama lajkova i dosoljavanja - po Beogradu i okolini je odjeknula serija snažnih eksplozija. Nisu to bile samo novogodišnje petarde, to je - možda glasnije od pirotehnike - meni pucao qrac za ta i slična kevtanja.
I to je slika trenutne situacije posrnulog srpskog društva, ako se ovo mačje jebalište uopšte može nazvati društvom. Tvitovi perjanica „bolje“, „pristojne“, „građanske“ Srbije koje nipodaštavaju Kurir (i moju malenkost) rečnikom Informera ide u prilog mojoj davnašnjoj tezi da su Informer, Farma i Zadruga zapravo prava slika ove zemlje, a da je sve ostalo šminka i foliranje.
Sve će to bivati sve crnje i gore ukoliko se u najskorije vreme ne forimira javnost u pravom smislu te reči, što će reči javnost podjednako kritična i prema vlasti i prema opoziciji, ali javnost takođe spremna da „podrži“ i vlast i opoziciju kad im se omakne da urade nešto dobro.
Nemate, naravno, pojma o čemu govorim zato što ne znate o čemu govorim, jer u Srbiji nikada nije bilo takve javnosti i takvih medija, a naročito ne novinara koji su - poput onih momaka iz afere Votergejt - bili u stanju da strmopizde predsednika Amerike kad su ga savatali spuštenih gaća.
Rekao bi čovek - ništa lakše, hajde onda da formiramo takvu javnost. Ali nije to tako lako. Naprotiv. Vrlo je teško. Nema, naime, slobodne javnosti - javnosti od koje zaziru i vlast i opozicija - bez slobodnih individualnosti, a slobodnih individualnosti nema - niti će ih biti - sve dok na snazi ostane animistički sistem totema i tabua, halala i harama. Biće o tome reči.
Ne kupovati i ne čitate ove ili one novine sasvim je u redu, to je stvar ukusa. Ali ako misliš da si „dobar, pristojani i halal“ samo zato što s visine gledaš i ne čitaš Kurir (a pritom ga u potaji kupuješ i čitaš), pa pride to nipodaštavanje i nečitanje izraziš Informerovim jezikom, e, onda si najpre u grdnoj zabludi i na kraju u deep shitu.
