Piše: Svetislav Basara
Evo još jednog pitanja na koje ćemo odgovor čekati sve dok se ne razjasni zašto majmun drži qurz u supi. I to će se jednog dana razjasniti, ali - po ovdašnjem običaju - prekasno.
Pre nego što zađemo u sitnija crevca naše kolumne, sledi mali izlet u prošlost, u doba SFRJota, u kome je na snazi bio famozni član 133, u širokim narodnim masama poznatiji kao „verbalni delikt“.
Ovako je funkcionisao član 133 - laneš li naglas nešto protiv Tita, partije, radničke klase itd, ideš pred sud, a potom u mardelj. Tako se to radilo sve do druge polovine osamdesetih, kada je krenulo potpisivanje peticije za ukidanje tog člana.
Budući da sam u rečeno vreme bio u dijalektičkoj fazi mladog majmuna, i ja sam (i to nekoliko puta) potpisao peticiju, ali jedan moj stariji i iskusniji prijatelj (još je, slava bogu, živ, ime i prezime poznato redakciji) nije hteo ni da čuje. Neću da trošim mastilo, tako je rekao. I dodao - Srbi ne mogu da žive bez verbalnog delikta.
Kao mlad majmun mislio sam da se moj prijatelj, namćor, vara, ali sam kasnije, kao već star majmun, dokonao koliko je moj prijatelj bio dalekovid. Član 133 jeste u jednom momentu ukinut, sloboda mišljenja jeste postala ustavno zagarantovana, ali su ulogu člana 133 preuzeli članovi „grupe 93 intelektualca“, koji su se prošle subote okupili ispred SANU sa zahtevom da njen predsednik Vlada Kostić podnese ostavku zbog privatnog mišljenja izrečenog na nekom televizoru.
Na prvi pogled na spisak potpisnika čovek bi rekao - no big deal, dr Elebak do dr Zgubidana, plus popriličan broj individuuma koji ni sami ne znaju ko su i šta su - ali znamo da prvi pogled vara. Peticionisti su u stvari vrlo moćni rendžeri.
Toliko su moćni da su Tadića, recimo, vaktile primorali da se napravi lud kad se Koštunica - iz čijeg dupeta većina peticionaša vodi poreklo - napravio lud pa se oglušio o poziv državnog tužibabapstva da da izjavu na okolnosti zavere za streljanje Zorana Đinđića. Bila je to pravna država, bato.
Da je počem Tadić još uvek na vlasti, predsedniku SANU Vladimiru Kostiću ne bi preostalo ništa drugo nego da sačeka da mu u kancelariju bane visoki prezidencijalni emisar i da mu da ostavku. Ovako će se verovatno provući jer je, za razliku od opozicije - koja se ili nije oglašavala (tzv. SZS), ili je, kao posmrtni ostatak Koštuničinog DSS, podržala klerolelemude - Visoki Vučić stao u odbranu Kostićevog prava da govori ono što misli. Znamo šta je govorio, da se ne ponavljamo.
Sad silazimo u srce tame. Kad god u Srbiji nešto krene na dobro - šta god to bilo - u akciju momentalno kreću raznorazne grupe „93 intelektualca“ - po pravilu potpomognute tajanstvenim službama - koje daju sve od sebe da tok stvari vrate u orijentalnu čamotinju i provincijalnu kolotečinu i tu prljavu rabotu zovu - patriotizam. Imam toliko toga pesmom da vam kažem, ali nemam više karaktera, nastavak u sutrašnjem broju.
