Naprednjaci su poručili – nastavljamo gradnju! A sudije neka vide da li će opet negde suditi ukoliko im to ne odobre
Iako je prvi čovek Čajetine Milan Stamatović dozvolio Vučiću da otvori žičaru sa kojom nema baš nikakve veze, mnogo fotografisanja, udvaranja i kićenja tuđim perjem, nije mu bila dovoljna porcija za sujetu. Čim se vratio u Beograd, predsednik se prisetio da želi i jednu lično svoju, pa makar zbog nje morao da sruši i Кalemegan. Ili, baš zbog toga – da bi srušio Кalemegdan, izbrisao „jedinstvenu priču o istorijskim granicama Evrope kroz period od preko osamnaest vekova“ (istoričar Herman Parcinger) i započeo jedinu „pravu istoriju“ koja počinje od naprednjaka i njihove apsolutne krize kriterijuma u estetskom smislu.
Ma ne, objasnila je Suzana Vasiljević u epicentru današnje kulture – Hit tvitu na Pinku, nije u pitanju nikakvo duboko oranje svetske baštine, već obična dečačka razigranost, a poznato je da deca nikada ne pitaju za cenu. Preciznije: „Predsednik Vučić se jako radovao gondoli na Zlatiboru, raduje se i gondoli i na Кalemegdanu. Niko ne može u tome da ga spreči. Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi. Znam čoveka.“
Pa šta ako se Beogradska tvrđava sa antičkim Singidunumom nalazi na Tentativnoj listi za upis na Uneskovu Listu svetske baštine u okviru najveće panevropske nominacije u istoriji – nominacije granice Rimskog carstva i da će sa nje biti skinuta ukoliko „znam čoveka“ pobode betonske stubove u arheološko nalazište? Ili, kako je to u svom izveštaju objasnila Evropa Nostra, vodeća evropska organizacija posvećena očuvanju kulturne baštine, koja je Beogradsku tvrđavu sa okruženjem stavila na listu sedam najugroženijih spomenika kulture: „Posebno invazivne će biti aktivnosti kopanja za spuštanje žičare i seče stabala. Masivni betonski zidovi i betonski šipovi koji su potrebni da bi se obezbedio čvrst oslonac za kablove, postaće tužno svedočanstvo nedoličnog odnosa prema kulturnom nasleđu. Činjenica da će ove betonske konstrukcije biti sahranjene ispod površine ne smanjuje njihovu invazivnost, jer će postavljanje 75 betonskih stubova, dužine 11 m i prečnika 60 cm, prouzrokovati trenutni i nenadoknadivi gubitak arheološke baštine.“
Nebitno. Uostalom, zar svima njima već nisu odbrusili naprednjački stručnjaci i autori studija uticaja na životnu sredinu, kada su na pitanje da li znaju koliko je veliki arheološki značaj dela koji će da devastiraju, odgovorili da se tu „verovatno ne nalazi ništa vredno“. A ako se nalazi, šta se može.
„To je uobičajena denuncijacija načina rada na koji predsednik države funkcioniše. Neverovatno je da ga njegova savetnica podržava u tome da ne poštuje zakone, ne poštuje volju naroda, ne poštuje odluke međunarodnih i pre svega domaćih organizacija, stručnih, nevladinih i svih onih koje brinu o gradu. Кalemegdan je uvršten u sedam najugroženijih spomenika kulture, ugroženih u smislu da im preti opasnost i na to je veoma malo ljudi reagovalo što svedoči da im nije stalo ni do evropskog ni do svetskog mišljenja. Uz to je takva izjava sasvim sigurno pritisak na sud koji bi početkom februara trebalo da donese svoju definitivnu odluku da je to nezakonit posao“, kaže predsednica Evropa Nostra Srbije i istoričarka umetnosti Irina Subotić.
Piše: Sandra Petrušić, Foto: Snežana Кrstić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a
