Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Za razliku od ministara i drugih visokih funkcionera, koji bi najradije zaboravili ili bar prećutali da su diplomirali ili doktorirali kod živopisnog Miće Jovanovića, uprava Megatrenda se pred kraj 2020. javno pohvalila da su njihovi studenti, nastavnici i alumnisti „dobili važna zaduženja u novom sazivu Narodne skupštine, Vlade Srbije i izvršnoj vlasti“. U informaciji, koje se ne bi postideli ni istraživački novinari, precizira se da je student Fakulteta za kulturu i medije Nikola Lazić najmlađi poslanik u Skupštini i da je automatski bio i član radnog predsedništva na prvoj sednici novog parlamenta. Dok, poput mnogih stranačkih kolega, ne bude mogao da se zakiti diplomom Megatrenda, u biografiji najmlađeg naprednjaka, u rubrici zanimanje pisaće – fizioterapeutski tehničar. S obzirom na to da je izjavio da će „učiti od starijih“, ostaje da se vidi da li će Lazića o kulturi i medijima bolje naučiti Mića Jovanović ili starije partijske kolege, profesor Marko Atlagić, dr Aleksandar Martinović, dr Vladimir Orlić… Hmm, biće to mrtva trka.
Megatrend se hvali da je i Stefan Кrkobabić pre nekoliko godina diplomirao na Fakultetu za kulturu i medije, da je sada potpredsednik Skupštine Srbije, ali ne pominje da je diplomirani menadžer za odnose sa javnošću verovatno i najmlađi član Partije ujedinjenih penzionera Srbije, čiji je osnivač i prvi predsednik bio njegov deda Jovan, koga je na tom mestu nasledio Stefanov otac Milan. Ne pominje se ni da se Кrkobabić junior 2012. zaposlio u Privrednoj komori Beograda, u kojoj je od 2015. do 2018. bio i potpredsednik, a da ga je potom Vlada, u kojoj mu je tata bio ministar, imenovala za v. d. generalnog direktora Javnog preduzeća „Stara planina“. Na toj poziciji bio je sve do pre mesec dana, tačnije do 11. decembra 2020, iako je još od avgusta poslanik, a od 22. oktobra i potpredsednik Skupštine.
„Naša profesorka dr Zorana Mihajlović izabrana je za ministra energetike i potpredsednika Vlade Srbije. Dr Nebojša Stefanović, koji je doktorirao ekonomiju na Fakultetu za poslovne studije, izabran je za ministra odbrane i potpredsednika Vlade Srbije. Irena Vujović, koja je ekonomsko obrazovanje stekla na Megatrendu, izabrana je za ministra zaštite životne sredine. Naš alumnista Aleksandar Antić, posle uspešnog mandata na dužnosti ministra za energetiku, imenovan je za direktora javnog preduzeća Кoridori Srbije. Još nekoliko naših svršenih diplomaca imenovano je za državne sekretare i pomoćnike ministra, kao i na odgovorne poslove u organima lokalne samouprave“, navodi Megatrend.
Mašala! Pa neka nam je sa srećom. A sa ovakvim ekspertima sreća će nam i te kako biti potrebna. S druge strane, možda ni Jovanoviću nije bilo lako da se hvali time što u vrhu vlasti i SNS-a ima mnogo njegovih studenata. Pa, u avgustu je optuživao taj isti SNS da mu vrbuje profesore za novi Fakultet društvenih nauka, da SNS hoće da „napravi svoju instituciju“, da je program tog fakulteta „sklepan zbrda-zdola“, da zbog toga „dugo nisu mogli da dobiju akreditaciju i verovatno su na kraju došli do nje, uz pomoć nekog iz političkog vrha“. Jednom rečju, tvrdio je da je SNS hteo da mu pokvari biznis i da preuzme monopol na taj deo „obrazovnog sistema“, koji garantuje lakšu prohodnost do visokih pozicija u vrhu vlasti.
Iskreno, nikad Mići Jovanoviću ništa nisam verovao na reč. Ni kada je rekao da je našao kupca za svoj univerzitet – a nije. Ni kada je branio neke studente od optužbi za lažne diplome i doktorate – a bili su falsifikati. Кao i njegov doktorat. Biće da posle svega želi samo da postigne primirje sa SNS-om, da ne trpi biznis. I njegov, i njihov. Jer, bez Mićinog jata ne bi bilo ni Megatrend države.
Nažalost, ovde se i visoko obrazovanje tretira kao biznis i šansa za laku zaradu. Otuda i ne čudi što Tomislav Nikolić nije znao ni adresu fakulteta na kome je navodno diplomirao, što je Nebojša Stefanović tvrdio da je predavanja slušao u Sava centru… Кako od njih očekivati da rade u javnom, a ne u svom interesu? A, pride, nisu sami. Eh, neće valjda niko zabraniti Mići da se hvali novim studentima na visokim državnim funkcijama. U opštem beznađu, zar nije lepo znati da su neki ljudi uspeli da doguraju do samog vrha vlasti, iako ni njihova najbliža rodbina nije verovala u njihovu sposobnost?
