Marija Anđelković, tekst za Peščanik.net, 8.1.2021.
Autorka je direktorka ASTRE
„Hajde ti silovana, ti si sledeća“. Tim rečima se u domu zdravlja, pred punim hodnikom pacijenata, medicinska sestra obratila žrtvi trgovine ljudima koju smo doveli na ginekološki pregled 2002. godine.
„Tvoj iskaz nije dovoljno ubedljiv, pokaži nam kako te je to okrivljeni terao da igraš oko šipke”, traži sudija 2009. od svedokinje − žrtve dugogodišnje seksualne eksploatacije, koja se trese od straha i crveni od sramote pred punom sudnicom, dok se okrivljeni, njegov branilac i tužilac, podrazumeva se svi muškarci, podrugljivo smeškaju.
„Budite sigurni, mi nemamo trgovinu ljudima u Srbiji”, reče dežurni policajac 2019. preplašenoj žrtvi koja je uletela u lokalnu policijsku stanicu da prijavi ovo krivično delo, nakon što joj je trgovac pretio, a zatim je i zastrašivao bacanjem kamenica na prozor stana u kome je bila sa detetom, u nameri da je uveri da se ne isplati bežati.
Šta mi uopšte znamo o trgovini ljudima i tome kroz šta prolaze njene žrtve u Srbiji? Osim opštih mesta koja ponavljamo na obukama (kroz koje niko od aktera iz pomenutih primera nije prošao), da se radi o visokoprofitnom i niskorizičnom obliku kriminala koji po zaradi parira trgovini oružjem i narkoticima (procene su da zarada od trgovine ljudima ide i do 60 milijardi dolara godišnje) − znamo da se zvanično identifikuje samo oko 25% realnog broja žrtava. Nakon 20 godina rada vidimo i da se rute, trendovi i modus operandi trgovaca menjanju. Znamo da su trgovci ljudima dobro organizovani, informisani i povezani sa izvršiteljima drugih oblika kriminala, ratnim zločincima i teroristima. Znamo da se žrtvama trguje prekogranično, ali i unutar granica Srbije, kao i da naši državljani čine gotovo 90% svih identifikovanih žrtava u Srbiji. Znamo da su sve vidljiviji slučajevi radne eksploatacije muškaraca, naših i stranih državljana u građevinskoj industriji, transportu i poljoprivredi. Konstanta postoji: žrtve su u najvećem broju žene i devojčice (85%) i njima se trguje u svrhu seksualne eksploatacije. Više od polovine svih identifikovanih žrtava čine deca. U 83% predmeta počinioci su muškarci.
Srbija je 2003. inkriminisala trgovinu ljudima i od tada gradi svoj nacionalni mehanizam za sprečavanje ove pojave. Imamo Strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022, kao i akcioni plan. Za implementaciju akcionog plana 2019-2020. Srbija je iz budžeta izdvojila 7,9 miliona dinara (67.000 evra). Akcioni plan za 2021. još uvek nije napisan.
Uprkos unapređivanju pravnog, strateškog i institucionalnog okvira, pojedini aspekti zaštite i prava žrtava se i dalje otežano ostvaruju, na šta ukazuju i relevantni međunarodni izveštaji. U svom drugom izveštaju za Srbiju (2018) ekspertska grupa koja prati primenu Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima GRETA, još jednom apeluje na državne organe Srbije da preduzmu korake na unapređenju pomoći žrtvama trgovine ljudima. Neophodno je da se žrtvama trgovine ljudima pruže stručna podrška i usluge, garantuje dostupnost odgovarajućeg i sigurnog smeštaja za sve žrtve, uključujući i muškarce. Srbija treba da obezbedi adekvatno finansiranje usluga koje pružaju specijalizovane NVO i da omogući reintegraciju žrtava trgovine ljudima u društvo. Izveštaj ukazuje na probleme zaštite žrtava u sudskim postupcima i u ostvarivanju kompenzacije i pravne pomoći.
U Izveštaju o trgovini ljudima za 2019. američkog Stejt dipartmenta od 20. juna 2019 – Srbija je svrstana u drugu grupu zemalja, što praktično znači „trudimo se, ali može to i bolje“. Srbija treba da primeni pristup u čijem je centru žrtva (njena prava i potrebe) i mere zaštite za žrtve koje svedoče pred sudom, da bi se umanjilo zastrašivanje i retraumatizacija žrtava, naročito dece. Poseban akcenat treba staviti na primenu instituta posebno osetljivog svedoka. Ukazuje se i na nemogućnost žrtava da naknadu štete ostvare u krivičnom postupku.
Iako sama Strategija prepoznaje potrebu za unapređivanjem podrške žrtvama trgovine ljudima, u praksi i dalje postoje problemi. Svake godine u Srbiji se identifikuje sve manji broj žrtava trgovine ljudima (2018. 76, 2019. svega 39). Srbija nema definisane indikatore za identifikaciju žrtava. Žrtva u proseku mora da prepriča svoju traumu pred nepoznatim ljudima 7 puta od momenta identifikacije do okončanja postupka. Ovogodišnja ASTRINA Analiza pravosudne prakse ukazuje da je u 2019. u Srbiji izrečeno 16 prvostepenih i 9 drugostepenih presuda za trgovinu ljudima, od čega se u 75% predmeta izriče kazna zatvora u trajanju od 3-5 godina. U 25% slučajeva postupci traju duže od 3 godine. Poslednja presuda za trgovinu ljudima pred posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda doneta je 2014. Zabrinjava trend da tužilaštvo sve češće, nakon što izvrši prekvalifikaciju dela iz trgovine ljudima u blaže delo, posredovanje u vršenju prostitucije (čime se žrtva potpuno degradira) – zaključuje sporazume o priznanju krivice sa trgovcima ljudima, koji odjednom postaju makroi. Žrtve se nikada ili gotovo nikada ne informišu o tome, niti je kompenzacija žrtvama sastavni deo tih sporazuma. U Srbiji do danas niko nije odgovarao zbog trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. Od 2003, od kada trgovina ljudima kao krivično delo postoji u našem krivičnom zakoniku, do danas samo 3 žrtve su ostvarile pravo na naknadu štete za ono što su preživele, a samo je jedna od njih uspela da izvrši tu presudu. Svedočenje putem video-linka, kako bi se žrtva poštedela direktnog susreta sa trgovcem, se ne primenjuje ili se primenjuje izuzetno retko. Jedino državno prihvatilište za žene žrtve trgovine ljudima koje je prvu žrtvu primilo u julu 2019. više nije u funkciji. Covid-19 je imao dodatni uticaj na porast siromaštva i nasilja, na otežano obrazovanje i zapošljavanje. Oni koji su već bili marginalizovani na osnovu svog uzrasta, pola, statusa iskusili su još više otuđenja, neizvesnosti, nejednakosti i diskriminacije. Kao posledica, u 2020. pozivi i terenske akcije ASTRE su dvostruko uvećani u odnosu na isti period 2019.
Postavlja se pitanje kako razdrmati društveni mehanizam neosetljiv na ljudsku patnju i na osnovu ratifikovanih konvencija pozvati na odgovornost prema žrtvama i ostalim građanima, posebno onoj velikoj grupi koja je zbog ekonomske i socijalne nebrige u ogromnom riziku da bude zloupotrebljena od strane trgovaca ljudima. Plašim se da izveštaji međunarodnih tela neće imati taj efekat. Bez sistema koji funkcioniše Mitar, Goran, Vlada, Dejan, Slavko, Slobodan, Goca, Mioljub, Radmila i Biljana su samo pojedinci na pustom ostrvu koji dobro rade svoj posao i koji bi ga profesionalno obavljali gde god da su.
Za kraj, često nas pitaju: ako sistem ne funkcioniše, da li vredi sve to što radite? Vredi, zato što se „ona silovana“ iz naslova ovog teksta pred praznike javila iz Nemačke da kaže da je dobro, da je našla posao i da samo želi da se zahvali na svemu i poželi nam srećnu Novu.
