Piše: Goran Marković, tekst za Peščanik.net, 2.1.2021.
Kada je poslanica NN, članica vladajuće stranke, u Skupštini Srbije izjavila kako su u crkvi u Senti obnovljene jedne od najvećih ORGIJA u Srbiji, pored smeha koji izaziva ovakav lapsus, sledeća pomisao koja se nameće je NA ŠTA se ova omaška zapravo odnosi. Jer, još je Sigmund Frojd u svome delu Psihopatologija svakodnevnog života primetio kako omaške koje pravimo često nisu slučajne već mnogo govore o onome što potiskujemo.
Orgije su pojam vezan za nekontrolisano iživljavanje seksualnog nagona koje se odigrava u grupi učesnika koji u promiskuitetnoj ekstazi potpuno zaboravljaju na stid i norme ponašanja civilizovanih ljudi. Ako odbacimo seksualnu pozadinu izjave ove poslanice ipak ostaju pojmovi kao što su NEKONTROLISANO IŽIVLJAVANJE i odsustvo STIDA i normi ponašanja CIVILIZOVANIH ljudi koji su i te kako prisutni u ponašanju njenih kolega narodnih (sic!) poslanika novog saziva. Bez opozicije, lišeni svake kontrole, pušteni sa lanca, razuzdani učesnici orgije koja se odigrava u direktnom prenosu na drugom programu RTS-a ozbiljno ugrožavaju popularnost Parova i Zadruge, dojučerašnjih apsolutnih šampiona u zadovoljavanju niskih strasti gledališta. Izjava „Obnovljene su jedne od najvećih ORGIJA u Srbiji“ možda znači: „Možemo da vam radimo šta god nam padne na pamet“?
Tu ne treba smetnuti ni kontekst u kojem se ORGIJE nalaze – na crkvu Presvetog srca Isusova u Senti. Šta bi omaška u ovom slučaju poručivala? Možda: „Čak i sveto mesto, katolička crkva u gradu u kome većinu čine Mađari, podržava naše orgijanje. Svi, čak i oni koji bi morali da osude našu razuzdanost, smatraju da je u redu da šenlučimo i seirimo do mile volje. Oni aminuju stvari koje bi svaka crkva morala da osudi. Ako ne ona sa severa Banata, onda bar ova naša, pravoslavna. Ali, vidite, niko ništa. Ćute. Možemo do mile volje da se okrećemo razvratu, zar ne?“
Neko će reći: Ali radi se o dva slova, umesto orgULJa, žena je pogrešila i rekla orgIJa. Zar nije malo preterano iz omaške izvlačiti ovako visokosežna tumačenja? Pogotovu što je Senta jedan lep, miran gradić u kome, izgleda, ljudi žive sasvim spokojno (igrom slučaja, letos sam bio tamo) i u kome se na tim istim orguljama održavaju lepi koncerti za zainteresovano građanstvo, ma kojoj veroispovesti pripadali. Ja bih rekao: Nije isto. Ako ne verujete, uzmite ponovo u ruke Psihopatologiju svakodnevnog života Sigmunda Frojda. Ili ostala dela tog čoveka. On je sve ovo što nam se događa već lepo objasnio.
