Dragan Velikić, tekst za nedeljnik ''NIN''
Za razliku od Tomislava Nikolića, koji je nastavio da stoluje u predsedničkoj rezidenciji i nakon što mu je istekao mandat prvog čoveka Srbije, Donald Tramp će morati da napusti Belu kuću. To bi se moglo desiti i koji dan pre zakonskog roka, ukoliko mu Кongres izglasa opoziv.
U Srbiji su predsedničke rezidencije prenosive u privatno vlasništvo, i samim tim simbolički nemaju težinu Bele kuće.
Nije to jedina razlika između Srbije i Sjedinjenih Država. Iako je Tramp tokom svog mandata kršio Ustav, i kao svi populisti izazivao podele u društvu pozivajući se na jedinstvo, u Srbiji je - za razliku od Amerike - Tramp opstao. Zahvaljujući dugoj tradiciji američke demokratije bilo je moguće da takav lik pobedi na izborima i dođe na vlast, dok ovdašnjem Trampu vladarski tron obezbeđuje njegov najjači saveznik - odsustvo demokratije.
Funkcionisanje državnih institucija sprečilo je Trampa da u Americi građanima instalira lažnu realnost prosperiteta i blagostanja. Zato su njegovi okršaji sa Ustavom i zakonima bili bezuspešni. U Srbiji on nema takvih problema, jer institucije postoje samo na papiru, a građani su pod narkozom strogo kontrolisanih režimskih medija dvadeset i četiri sata dnevno. Ogromna većina obitava izvan realnosti, u lažima i teorijama zavera, u malignom svetu državne propagande, koja gradi kartonske kule i gradove Potemkinovih sela. Onaj ko ne prati malobrojne slobodne medije (N1, Nova S, Danas, Peščanik, NIN, Vreme, Nedeljnik, Novi magazin), taj nema mogućnost da vidi kako izgledaju normalne javne ličnosti, da čuje šta govore osobe sa moralnim integritetom, već je sve vreme prepušten stanarima rijalitija, njihovom baljezganju koje emituju televizije sa nacionalnom frekvencijom. Obrazac rijalitija je zvanični jezik naprednjačke vlasti. I zato idealni parlament Donalda Trampa nije američki Кongres, već srpska Skupština.
A to je carstvo kreatura oslobođenih bilo kakvih moralnih normi. Njihova jedina obaveza je apsolutna poslušnost vođi. Oni govore sve što on poželi. Oni su odavno izvan ljudskosti, plastelin koji se nudi za svaki oblik. Međutim, oni i da hoće ne bi mogli da daju neko drugačije mišljenje, zahvaljujući odsustvu bilo kakvog znanja i obrazovanja. To su pilići proizvedeni u inkubatorima megatrenda i svih onih nebrojenih univerziteta gde se kupuju diplome. Bivši botovi, a sada narodni poslanici, u nemuštim monolozima ponavljaju laži i besmislice. Кod normalne osobe izazivaju samo stid, upravo ono osećanje za koje su uskraćeni. Skupštinska zasedanja pretvorila su se u nadgornjavanja mizernih poslušnika koji demonstriraju dijalog na naprednjački način.
U tom „dijalogu“ obavezna stavka je Đilas, i famoznih 619 nečega, što je opšte mesto kojim naprednjaci prikrivaju vlastita nepočinstva. Upotrebom Đilasa kupuju vreme. Jer, ako je Đilas lopov, zašto je na slobodi? Srpskom Trampu i njegovoj razbojničkoj družini sigurno nije problem da iznesu dokaze za sve što požele. Oni, koji su u glavama ogromne većine instalirali Zlatno doba, ubedili ih da žive u najboljem od svih svetova, oni koji prisuškuju svog predsednika prema njegovim vlastitim uputstvima, oni koji proizvode negativne klipove protiv njega i podmeću ih građanima da ih dalje šire sa ciljem da gadosti u potpunosti ispune njihovu svakodnevicu, stvorili su ogroman manipulativni prostor koji ne dozvoljava da se izađe iz orbite predsednika. I on sam održava sumanutu tenziju izgovarajući svakodnevno gnusobe i pretnje koje o njemu i njegovoj porodici navodno šire nezavisni mediji, iako svako normalan zna da su to budalaštine preuzete sa Tvitera, čiji autori su bolesni anonimusi. Umesto da se otkriju i procesuiraju, oni su zvanični izvor naprednjačke vlasti.
Naravno da u tom opštem metežu ima sistema. Predsednik, i njegove marketinške i ostale službe, igraju na kartu neodoljivosti šarma negativnog junaka. Zato se naš Tramp već devet godina krevelji, lomata i optužuje, maljem udara po zdravom razumu, provocira reakcije kako bi dvadeset i četiri sata dnevno bio u glavama građana. Za početak, ako želimo da mu vidimo kraj, potrebno je izaći iz njegove orbite. Svakako ne tako što ćemo odgovarati na sulude provokacije, već tako što ćemo isporučivati nepobitne činjenice o korupciji njegovih razbojnika. Onako kako to radi Marinika.
U Americi je propao pokušaj Trampove Osme sednice. Dogodila se država.
