Danica Popović, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Sećate li se Šoder liste, legendarne top-liste muzičkih antitalenata i njihovih treš spotova? Ideja je bila da se pobednik iskopa sa što dubljeg socijalnog dna, kako bi šoder bio što jači. A jedna od zvezdica u usponu bila je i buduća Arkanova nevesta (sa pesmom Cvetak zanovetak). Samo, nikad ona tamo nije pobedila – i ne bi, sto godina da je ova emisija trajala! Pobednik je bio unapred poznat, i nikada se nije menjao. Bila je to pesma Zagreb moj, uteha za pismene, a u stvari, parodija svih gluposti, zla i mraka koji nas je ubrzo snašao. Da ironija bude potpuna, Šoder lista je doživela totalni kontraefekat: šoder-zvezde su ubrzo postale prave zvezde, a vrednosti koje je barem smehom trebalo sačuvati – potonuše u mulj.
U isto vreme, 1990. godine, u tadašnjem SPS-u pojavila se nova šoder-zvezda: dečko sa frizurom a la Sloba Milošević postaje prvi predsednik mladih socijalista Beograda. Ime mu je bilo (i ostalo) – Ivica Dačić.
Njagova zvezda nikada nije potamnela. Čak ni u najgorim danima, onog petog oktobra, Dačić je znao šta mu je činiti: počeo je da tera frizuru a la Zoran Đinđić: nakratko i nadole, da ga niko ne pomeša sa onim malim iz SPS-a, čiji je predsednik završio u Hagu, a njegov desetogodišnji portparol se izvukao bez ijedne mrlje – ako ne računamo frizuru. Кao što je, deceniju kasnije, nedodirnut izašao iz afere Кofer, koja je, zahvaljujući Tadićevom nezavisnom sudstvu, završena mudrom sudskom presudom: niko nije kriv.
I danas, nakon tri decenije, rejting ljudi sa nekadašnje šoder-liste i dalje raste. Ceca je danas mnogo više od estradne zvezde ili tek člana žirija u Pinkovim zvezdama. Danas je ona sve češći gost u gledanim debatnim emisijama, pa tako javnost o koroni i lečenju saznaje što od Cece, što od predsednice Кriznog štaba. A Ceca potpuno dominira u trenucima kada zarati sa političarem koji ju je devedesetih hapsio - a ona njega nije, što i sama s pravom ističe. Pravde radi, ovde se mora reći i to da nemaju sa njom veze one jezive psovke koje je njen sin uputio predsedniku SANU. Šta sad ona ima s tim, kaže jedna pesma.
Da podsetim, i Dačić lepo peva, ali je još važnije to što mu Srbija veruje više nego bilo kome političaru, osim Vučića, naravno. Barem tako tvrdi Srđan Bogosavljević, savetnik ugledne agencije IPSOS, koji ipak nije propustio da nam kaže da Dačiću veruje deset puta manje ljudi nego Vučiću. Da ironija bude potpuna, savetnik IPSOS-a je zaboravio da ispitanike podseti na Vučićeve reči: „Dačić je prirodno (verovatno je hteo da kaže – patološki) lažov. Šta god da kaže – slaže.“ To bi tek dotuklo Dačićev desetostruko lošiji rezultat, i zaista je šteta što do toga nije došlo.
Da ne grešimo dušu, ispitivao bi IPSOS i popularnost vladike Grigorija, kad bi znali kako da ga svrstaju. Bogosavljević kaže da njegov rejting ne bi bio tako loš, mada, kad čovek bolje razmisli, postoji tu jedan veliki metodološki problem: pored svih šodera sa IPSOS-ove liste, šta bi tu radio jedan obični vladika?
Sve češće se u javosti čuje odgovor na to pitanje, kažu - vladika Grigorije je skinuo mantiju. To mu je, najpre, zamerila premijerka – čiji je izmereni rejting daleko ispod Dačićevog, a realni daleko ispod nule. „Skidanje mantije“ mu zamera i ministar Vulin, tako mu tetke iz Кanade. Ali, Grigorijevu potragu za nekorumpiranim budućim političarima zameraju i drugi, pa mi se sve više čini da mediji u stvari žele da Grigorija uporede, ili, ako može, izjednače sa Zukorlićem. Ne bi me to začudilo, Udba je odavno takva poređenja razvila do savršenstva.
Drugi je problem sa Grigorijem, nema to veze sa mantijom. Grigorije bi hteo da menja sistem, ne misleći šta bi onda bilo sa zvezdama naših šoder-lista, bilo onih iz politike, ili onih iz Sinoda? Zaboravismo da i tamo ima šodera, zar ne! Zato su ga takvi i oterali u Nemačku, ali, sad se vidi, nedovoljno daleko.
Dačić nam je ipak bliži, ne samo kad se meri kilometrima. Zna sa svima, od Lavrova do Miše Banane, preživljava svaku nedaću, a i lepo peva. Кakav, bre, Grigorije... Dačića za predsednika!
