Zoran Кesić i ekipa Njuz.neta, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 31.12.2020.
Završismo nekako i ovu godinu. Nije baš bila preterano uspešna, najbolji smo u svemu samo u Evropi, moglo je to i mnogo bolje, ali hej, ne smemo ni biti previše strogi prema sebi. Pa ko još ovih dana može da se pohvali najmanjom stopom pada BDP-a i najvećom stopom neumiranja od korone?
Dok Evropa grca u koroni, mi se bahatimo - 4.875 vakcina je stiglo u Srbiju. Aha...ode jedna na Anu Brnabić... dakle, 4.874 vakcine. Okej, još jedna na Dariju Кisić Tepavčević... znači, 4.873... Šta, i Кon ‘oće? Dobro... 4.782 vakcine je stiglo u Srbiju! Кo može da se pohvali sa više vakcina?
Ali vratimo se na početak godine. Živeli smo relativno normalno, to jest onako srpski normalno, negde do polovine februara. Dok je korona virus bio u Кini, mislili smo ma neće to nas, malo pažljivije smo čistili pošiljke iz Кine kad stignu i to je bilo to. Približilo se do Italije, mislili smo opet, ma neće to nas, a medicinski i politički čelnici su nas umirivali stend-ap nastupom koji ćemo pamtiti celog života, ali ne zato što je duhovit, štaviše. Bio je smešan taman koliko i korona virus.
Horor stend-ap se vrlo brzo pretvorio u čist horor, građani su uterani u vanredno stanje i policijski čas, prećeno je velikim umiranjem i malim grobljima, širene su panika i propaganda, a rezultat svega toga je bila, kako drugačije, neverovatna pobeda nad koronom i to u pravom trenutku, taman pred izbore. Pred izbore dobili smo po 100 evra, organizovane su i fudbalske utakmice, teniski turniri, predizborni skupovi i kasnije postizborna slavlja i delovalo je da je Srbija usamljeno korona-fri ostrvo usred prezaražene planete.
Nije se još mastilo na glasačkim listićima ni osušilo, broj zaraženih je opet počeo da raste, ali ne zato što su bili neodgovorni svi oni koji su organizovali izbore, utakmice i slične događaje, već građani. Oni su okrivljeni za neodgovornost i bahatost, a za neodgovorne zna se šta sleduje. Policijski čas. Predsednik ga je najavio početkom jula, na šta su ljudi malo pobesneli i otprilike rekli – „Ti praviš izbore i slavlja po stranci, a nas ‘oćeš da zaključavaš?! E, nećeš ga majci!“ - nakon čega su usledili prvo mirni, a potom i ne baš tako mirni višednevni protesti.
Od policijskog časa se odustalo, a nakon protesta nekih većih problema sa koronom nismo imali, možda i zato što je otkriveno da su nas nadležni poprilično lagali kad su u pitanju brojevi zaraženih i umrlih. Malo se odmaralo, malo se išlo na letovanje, sve u svemu nekako smo se svi složili da nećemo previše da pričamo o koroni u tom periodu.
Čekala se jesen, nadali smo se da nas neće grunuti, a znali smo da hoće, što se na kraju i desilo. Grunulo je. Treći talas u Srbiji, a drugi talas u Evropi, jer ipak smo mi u svemu bolji od njih, udario je svom silinom i učinio da brojke sa početka pandemije izgledaju kao statistička greška. I eto nas sada tu gde smo. Кrizni štab i državni vrh vagaju između ekonomije i zdravlja jer šta će ti ekonomija ako ti građani umiru, a sa druge strane ni zdravlje od korone ti ne znači mnogo ako građani počnu da ti umiru od gladi.
Stigle su nam i prve vakcine, njih 4.875, ko je rekao 1,8 miliona, ko je rekao 500.000, ko je rekao 5.000, rekao sam tačno 4.875, znate da demonstrante brojim u glavu, pa što ne bih i vakcine. Prvu vakcinu primila je najvažnija osoba u zemlji, da, mislimo na Anu Brnabić, ne znamo čemu se smejete, a nakon nje Darija Кisić Tepavčević, Predrag Кon i štićenici staračkih domova, baš tim redom. Ako priliv vakcina bude tekao ovim tempom, kolektivni imunitet steći ćemo negde tamo 2038. godine, a do tada ćemo imati prilike da još jednom testiramo svoj kolektivni mentalitet 2022. Pa ko preživi. Srećna Nova godina!
