Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Seka Sablić, glumica sa velikim G, zadužila je ovu zemlju nebrojenim ulogama i višedecenijskim umetničkim radom. Marko Atlagić malo koga je zadužio. Možda Marijana Rističevića, tokom čijih izlaganja mu pruža podršku u vidu animalnih onomatopeja, i eventualno stranku kojoj pripada i po čijem nalogu uostalom i radi sve što radi u parlamentu
U Skupštini Srbije je poslednjih meseci smrtno dosadno. Opozicije ni od korova, a vreme se mora popuniti nečim. Pominjanje Dragana Đilasa je već pomalo dosadilo, poslanici vladajuće koalicije to sada rade maltene po automatizmu, a svaka druga ličnost koja bi se mogla naći na tapetu doživljava se kao preko potreban dašak svežine u učmaloj skupštinskoj svakodnevici.
Parlamentarci ne biraju mnogo. Кo god kaže nešto što im zapara uši ili zaljulja njihovu sliku idealne Srbije u kojoj žive, postaje legitimna meta i u roku od odmah će doživeti pravednički govornički gnev. Prethodnih dana iskustvo toplog parlamentarnog zeca doživela je glumica Jelisaveta Seka Sablić. Ili Jelisaveta Sablić zvana Seka, kako ju je oslovljavao poslanik Marko Atlagić, izvođač ovih prljavih radova, koji je, izgleda, iz nekog razloga uveren da nadimak Seka znači nešto loše.
Seka Sablić je, naime, dala intervju za NIN, u kojem je između ostalog rekla da je otadžbina tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme. I to je bio dovoljan razlog da se poslanik Atlagić pozabavi njome, iako Seka Sablić, NIN, a ni patriotizam ni u naznakama nisu bili na dnevnom redu zasedanja. Istina, kad je poslanike dnevni red sprečavao da pričaju o čemu god hoće, naročito sad kada se vreme nečim mora popuniti, tema niotkuda, a političkih protivnika za svađu još manje. Pritom se i lakše ubije vreme između dve bleje u skupštinskom restoranu, pa malo li je?
Atlagić je Seki očitao bukvicu o patriotizmu, konstatujući da ona pati od manjka istog, ali ostao je malo nedorečen jer nije precizirao koji su to tačno kriterijumi za procenu količine patriotizma kod neke osobe. Hajde što se tiče simpatizera Srpske napredne stranke, njima to ne treba jer sigurno neće preispitivati Atlagićeve reči - ako on kaže, to onda mora da je istina - ali šta sa ostalim građanima? Mnogi bi sigurno voleli da mogu i sami da procene da li je Seka, ili neko drugi sutradan, malo patriota, mnogo patriota ili onako patriota.
Da li Seka nije patriota jer je možda hektare vrednog zemljišta dala strancima izuzevši ih iz srpskih zakona? Da li je Seka nepatriota jer je preko ofšora kupila 24 stana u Bugarskoj? Da li je Seka nepatriota jer nemo gleda uništavanje reka u Srbiji i prećutno podržava to? Ili je možda nepatriota jer dozvoljava divlju gradnju u srcu jednog nacionalnog parka?
Postoji još milion mogućih razloga zbog kojih bismo mogli da kažemo da Seka Sablić nije patriota, ali Atlagić nije precizirao koji je tačno u pitanju, pa možemo samo da nagađamo.
Ali sada bismo zaista morali da se uozbiljimo na trenutak, jer se ne može drugačije reći ono što želimo da kažemo. Seka Sablić, glumica sa velikim G, zadužila je ovu zemlju i njene građane nebrojenim ulogama i višedecenijskim umetničkim radom. Oplemenila je mnogo duša i umela da nas nasmeje u teškim vremenima, ali i da nas natera da se zamislimo u onim nešto laganijim, spokojnijim, ako je takvih bilo uopšte.
Marko Atlagić, sa druge strane, malo koga je zadužio. Možda Marijana Rističevića, tokom čijih izlaganja mu pruža podršku u vidu animalnih onomatopeja, i eventualno stranku kojoj pripada i po čijem nalogu uostalom i radi sve što radi u parlamentu. A da. Možda će ga sada upamtiti i kao onog beskorisnog tipa koji je Seki Sablić merio patriotizam. Možda, ali teško.
