Piše: Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Glupo je biti Sarapa, ali njemu je sasvim dobro. Svakoga jutra dovodi opskurne prijatelje sa kojima broji neprijatelje, i seiri pred saznanjem da je sebi možda izabrao najboljeg gospodara. Sarapin hedonizam je već postao javna stvar, na njemu se vidi koliko fino napreduje na punom kazanu. Ali, svaki se zalogaj mora odraditi novim poniženjem.
Pre dva dana je autor ovog teksta javno proglašen za ozbiljnog dušmanina predsednika SNS-a. Gost P. Sarape koji je govorio o tome stigao je iz Glavnog odbora sekte. Navodno sam više puta pozivao na ubistvo Vučića i njegove porodice, pa me treba zatvoriti ili poslati na urgentnu psihijatriju. Ili da mi časni sud zabrani pisanje, jer plajvazom dovodim u opasnost vrh države i njemu podobnu okolinu, a samim tim i zlatno doba u koje smo zabasali.
Sve što sam napisao stoji, ne bih promenio ni slovo. Nema nigde ni reči o ubistvu niti bilo čemu sličnom naravno, lako je to proveriti. Te ideje nastaju u slabašnim naprednjačkim umovima po modelu: izmisli najveću gadost pa onoga brani od sebe preteći „neprijatelju“ i prikazujući ponosito svoju tupoumnost kao trofej.
Sve to navodi na pomisao da se vrh te stranke pogubio u strahu od sebe i od bliske propasti, od zlodela koja se više ničim ne mogu pokriti. I od suda, apsana ili klinika, kako za koga. I zbog toga iz tame izlaze pred javnost sve gadniji oblici života, najavljujući da najgore još nismo videli.
Pink je već godinama nosilac javne infekcije, a sve češće tamo gostuju njeni finalni produkti pred kojima pristojne kuće gadljivo zatvaraju vrata. Nezavisno od javnih pretnji iz ružičastog šlajma, neke autorske stavove valja ovde sažeto ponoviti, tek da ponizne sluge obnove gradivo.
Pravo na pobunu je iskonski čovekov dar. Postoji granica do koje se može trpeti. Oktroisanje prava, svakodnevno kršenje Ustava, pretvaranje medija u ekskluzivne kloake za crni agitprop, prezrivo potcenjivanje naroda, uzdizanje lupeža i nepismenih podanika na vitalna mesta, simbioza podzemlja i vlasti, sveopšta pljačka svega što je još ostalo – sve to i još mnogo toga izazvaće neizbežan otpor. Kad-tad.
Vučić nije tema, nego okolnost da je čovek sa tako mračnom biografijom prigrabio svu vlast. On nosi svoju sudbinu određenu za autokratu željnog otvorene diktature, niko mu je ne određuje pretnjom. Ravnodušnost prema njemu lično prestaje kad funkcija postane uporište za haotičnu amnestiju zlodela i učešće u njima.
Nisu novinari koji pišu slobodno opasnost po Srbiju i njeno blagostanje, nego vlast koja traži od građana da budu podanici i da žive u bezakonju, u skladu sa dekretima koji su proizvod jedne zlovolje. Režim je najveća opasnost po državu i izvor opšte socijalne traume.
Nije uzurpator vlasti kriv niti zaslužan što je tu gde jeste, svako od nas živi sa svojim razlozima za preterano trpljenje i pristajanje na nedostojnu poniznost. On je odgovoran pred svima što je uporan u negovanju lične mržnje prema građanima: onima koji ga ne podnose ili ih nije briga, i onima koji zidaju njegov kult od blata i slame.
Demokratski izbori dok ih Vučić organizuje nisu mogući. Uvek će ih dobijati ako ne bude sprečen da ih dobija prevarama i nasiljem. Građanska neposlušnost može da bude jedan od izbora ako demokratskih izbora ne bude. U slučaju nasilja vlasti nad građanima, pravo na odbranu je legitimno.
O atentatu na Vučića ne govore oni koji tako nešto planiraju, nego podatni branioci lika i dela koji to možda priželjkuju. Već je bilo desetak izmišljenih atentata, svaki od njih organizovali su obožavaoci svog totema, želeći mu sve najgore, kao i on njima.
Kad se takvom režimu bliži kraj i pad, kad on neizbežno postaje glomazna lešina koja oseća neizlečivu boljku unutar sebe, represija je poslednja odbrana.
Zato i postoje Sarapa i njegovi gosti, da represiju najave: uhapsite pisce kolumni, zabranite im da pišu. Ućutkajte ih bar raspirivanjem straha. Pisac koji se prepadne fukare pa odustane, svakako je mrtav. Svima koji ne sumnjaju izgledaće da je sve dobro, ovim šorom prostiraće se samo glasovi koji gode prvim ušima režima. Veliki brat motri na sve nas, njegovom mržnjom su inficirani svi nekadašnji kandidati za ljude oko njega.
Onaj Luciferov advokat može slobodno da nastavi sa svojim gestapovskim poslom. Dolazi vreme za noćne korake po stepeništu.
