Piše: Goran Marković, tekst za Peščanik.net, 1.12.2020.
Seka Sablić nema potrebe da se brani ili da bude branjena. Ona je velika umetnica, časna žena i superiorna osoba koja može samo da se nasmeje na ono što je nesrećnik, koga na RTS-u potpisuju kao Atlagić, onomad izgovorio o njoj u sali Narodne skupštine. Njen iskreni, nezamenljivi osmeh je dovoljan, ne trebaju joj advokati.
Ono što, međutim, nama treba je saznanje, konačno osvešćenje da se nalazimo u završnoj fazi raspada onoga što se zove parlamentarna demokratija. Jer, brlog zvani trenutni skupštinski saziv, taj jezivi skup teških prostaka, agresivnih gluperdi, ljudi sumnjive prošlosti i još sumnjivije budućnosti, kao i veliki broj kliničkih slučajeva koje Erih From naziva analnim zgrtačima, počinje da nam jasno govori kako naše države – više nema. Da, ostali smo sami, izloženi bez zaštite strašnim spodobama koje se lažno predstavljaju kao ljudska bića. Čime smo zaslužili ovu vlast? Šta smo Bogu skrivili? Kakva je to strašna kazna stigla na osnovu užasne kletve koja je na nas očigledno bačena?
Mora da smo i sami krivi za sve ovo što nam se događa. Niko ove tipove nije doveo ne znam ni ja od kuda. Oni su sve vreme postojali tu, pored nas, neprimećeni, čekajući da dođe do sunovrata svih civilizacijskih vrednosti pa da izmile ispod kamena. Nismo se dovoljno branili od njih, nismo im pružali dostojni otpor, nismo stavili glavu na panj kada su počeli da se šire kao lišaj. Mislili smo da će neko drugi da to uradi umesto nas. I sada su tu, čini se zauvek. Odnosno, dok i poslednji čovek sa samopoštovanjem ne pobegne odavde, zalupivši vratima za sobom i tako spreči dalje širenje smrada.
Ipak, mora da postoji trunka nade. Kakav bi to inače bio svet u kome duh, umetnost, lepota, empatija, solidarnost, pa čak i istina ne znače ništa? Da li je moguće da nešto tako uopšte opstane? Čime će se jedno takvo društvo hraniti? Zlobom, otimačinom, mržnjom, lažima? Zar niko neće u nekom trenutku osetiti potrebu za nečim lepim, prijatnim, duševnim? Da makar ode u pozorište i gleda predstavu u kojoj igra neponovljiva Jelisaveta Seka Sablić. I da se od srca nasmeje, zajedno sa ostalima u mraku.
