Draža Petrović, kolumna za portal N1
Najvažniji događaj u novijoj istoriji Vučića i Đilasa desio se 2016. godine, kada je Vučić, prema svedočenju Đilasa, pozvao Đilasa da bude potpredsednik Vlade ili kandidat za gradonačelnika Beograda, ali je Đilas, prema svedočenju Đilasa, tu ponudu odbio.
Događaj se odigrao prema istinitom događaju jer, prema svedočenju Vučića, oni jesu tada razgovarali, ali, prema svedočenju Vučića, pričali su o nekim privatnim stvarima, koje, prema svedočenju Vučića, „nije pristojno iznositi u javnost“.
Đilas iz 2016. godine i Đilas iz 2020. godine su, faktički, jedan te isti Đilas, samo što je ovaj iz 2020. takozvani opozicioni Đilas, dok je onaj iz 2016. godine takozvani neutralni Đilas, nešto kao neutralna pavlaka, to jest Đilas koji se nije bavio politikom, već košarkom. I nije hteo da sruši Vučića, nego Špance u Evropi i Amerikance na svetu, čime je Vučić bio oduševljen, pošto je Vučić oduševljen svim ljudima koji nemaju nameru da sruše njega, već nekog drugog.
Ali, nećete verovati, taj jedan te isti Đilas iz 2016. je identičan onom Đilasu iz 2020, dakle Đilasu koji je – prema svedočenju poslanika SNS, ministara SNS i tabloida SNS - u periodu do 2012. godine opljačkao 612 miliona evra tačno u evro, pokrao pare od Mosta na Adi tačno u paru, koji je i tada imao brata Gojka, koji je i tada imao minimum oko 35 stanova, terasa, predsoblja i garaža, dok recimo, gospođa Ražnatović nije imala ni pet stanova sa garažom, terasom i predsobljem za tadašnjih 29 godine pevanja na uvce svima i svakome.
Sem toga, kada bi nekom pod nos turili sliku Đilasa iz 2016. godine i sliku Đilasa iz 2020, taj bi verovatno video neverovatno istog Đilasa, takoreći pljunutog Đilasa, sa kojim je neverovatno isti Vučić, onaj Vučić iz 2016. godine, ćaskao o razvojnim mogućnostima Đilasa, razvojnim mogućnostima Vlade Srbije sa Đilasom kao potpredsednikom i razvojnim mogućnostima Beograda sa Đilasom kao potencijalnim Vesićem.
Nagradno pitanje glasi: šta bi se desilo da je kojim slučajem onaj isti Đilas tada rekao istorijsko „DA“ umesto istorijskog „NE“, i o čemu bi se danas po ceo raspravljalo u Skupštini Srbije, najvišem zakonodavnom telu za razotkrivanje svih nepočinstava Đilasa.
Što će reći: svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju, tačnije – da je predsednik Vučić otišao pravo u policiju i prijavio Đilasa nadležnim organima, čim je ovaj rekao historijsko „NE“. Skupština bi danas raspravljala o zakonima, a ne o Đilasu, tabloidi bi danas pisali o nekom drugom Đilasu, a ne ovom Đilasu, istorija bi otišla u potpuno drugom pravcu.
-Samo naš Đilas je dobar Đilas, samo naše Vesić je dobar Vesić i samo naša Goca Čomić je dobra Goca Čomić – glasi deviza naprednjaka, čudnih ljudi kliznog načina razmišljanja, koji bi, sto odsto, danas govorili o Đilasu kao o uspešnom biznismenu koji je otkrio čari Vučića i prešao na pravu stranu napretka.
Kao što su nekada prelazili iz četnika u partizane, tako su mnogi nekadašnji protivnici Vučića, prešli iz demokratskih četnika u naprednjačke kurtizane.
Prelazak iz četnika u partizane i iz demokratskih četnika u naprednjačke kurtizane, garant je da možete mirno da spavate sve dok se Srbija, eventualno, ne probudi. Đilas je početnički propustio tu šansu, da iz početnika pređeu partizane & kurtizane...
Onda je došla pandemija: nema više Slaninijade, manifestacije za promovisanje proizvoda od slanine; nema više Rakijade, manifestacije za promovisanje proizvoda od rakije; nema više Čvarkijade, manifestacije za promovisanje proizvoda od čvaraka, ali je zato u Skupštini Srbije otvorena Đilasijada, manifestacija promovisanja proizvoda od Đilasa.
-Čvarci od Đilasa se prave tako što se uhvati jedan Đilas, istranžira se u Skupštini, i onda se prave čvarci po tabloidima – glasi tajni recept za čvarke od Đilasa.
Te je ona supergrozna naprednjačka supervećina u Skupštini ovih dana umesto o predlogu Zakona o budžetu razmatrala o predlogu Zakona o Đilasovom budžetu. Tako je bar izgledalo, jer se naprednjaci i ne razumeju tolko u državni budžet, kolko se razumeju u Đilasov budžet. O njemu sve znaju do poslednje pare.
Pa je rasprava bila otprilike ovakva:
-Đilas je opljačkao skupštinu i pokrao nam sve poslanike opozicije tako da sada nemamo ni jednog – rekao je, valjda, prvi naprednjak.
-Takve bi trebalo da proteramo na Goli otok, ali da ga nazovemo Gojkov otok, po Đilasovom bratu – rekao je drugi naprednjak.
-Ja bih Đilasa oterao u tri lepe, a oterao sam ga u 612 miliona lepih. Za svaki milion koji je opljačkao po jedanput – rekao je treći naprednjak.
-Nema bitke nema rata dok ne srušimo Đilasovog brata – rekao je četvrti naprednjak.
-Otkrio sam danas da odličnom baratam Đilasovim bratom – rekao je peti naprednjak.
-Kad skinemo Đilasa sa vlasti, onda ćemo moći da vladamo ko ljudi – rekao je šesti naprednjak.
-Ja ne znam za tu Seku, ali Đilas je veća Seka Persa od Seke – rekao je sedmi naprednjak.
-Nije dasa ko glasa Đilasa – rekao je osmi naprednjak.
-Je l’ znate vi da je Đilasov brat, bre, kupio franšizu za restoran Franš, sad može s tom franšizom da otvara Franšove gde oće. A samo jedan je Franš! - rekao je deveti naprednjak.
I to je trajalo do u nedogled, sve dok neko nije rekao da bi bilo zgodno da glasaju. Pa je Skupština na kraju jednoglasno usvojila Zakon o Đilasovom budžetu za 2021. godinu, po kome je Đilasov budžet 612 miliona opljačkanih evra, 35 opljačkanih stanova, terasa, predsoblja i garaža, i opljačkan Most na Adi. A garantovano će još nešto uskoro opljačkati, pa će rebalans Đilasovog budžeta biti na dnevnom redu Skupštine već prvom sledećom prilikom.
Ajd u Đilasove pare da se kladimo!
