Draža Petrović, kolumna za portal N1
Da je Regulatorno telo za elektronske medije, zvano REM, postojalo u vreme Rimskog carstva, i da je Olivera Zekić, zvana Olja, živela u istoj istorijskoj epohi, danas bi deca u školama učila da su guske spasile Rim, a Olivera Zekić je spasila REM.
Verovatno bi bilo istoričara koji bi tvrdili upravo suprotno – da su guske spasile REM, a Olivera Zekić Rim. Potom, bilo bi istoričara koji bi tvrdili da je Rim spasio REM, a Olivera Zekić guske, kao i istoričara koji bi tvrdili da je REM spasio Rim, a guske su spasile Oliveru Zekić.
Mi srećom živimo u istorijskom periodu kada sasvim sigurno možemo tvrditi da Olivera Zekić već godinama koristi metode rimskih gusaka za odbranu REM-a. Kad god neko krene na REM, ona počne da gače, gače, gače, kad god neko krene na predsednika Vučića, ona počne da gače, gače, gače, sve u svemu – zoološkim rečnikom, vata na gakanje, a ljudskim rečnikom, vata na galamu.
Ali, pošto Olja Zekić nije guska, već ljudsko biće ženskog pola, čiji se imidž kreće od voštane figure Sofije Loren do voštane figure Grejs Džons, imamo puno pravo da zaključimo kako Olivera Zekić spasava REM vatajući na galamu, guščijim metodama iz Rimskog carstva. Koje bi verovatno brže propalo da je u to vreme postojala televizija koju reguliše Regulatorno telo za elektronske medije, zvano REM, a na ruševinama Rimskog cartsva nastalo bi REMsko carstvo, jedna dekadentna tvorevina totalne televizijske anarhije sa Oliverom Zekić na čelu.
Ima ljudi koji postanu neko i nešto zato što imaju talenat da rade nešto što niko drugi ne zna da radi, a ima ljudi koji postanu neko i nešto zato što rade ono što niko drugi ne bi radio. Olivera Zekić spada u ovu drugu vrstu, mada je taj virus, zvani Variola Olivera, zahvatio i mnoge druge primerke srpskog naprednjačkog korpusa koji rade ono što niko drugi ne bi radio, pa su postali Neko i Nešto.
-Važno je da radiš nešto što niko častan neće da radi! – glasi geslo uspeha u „Kratkom vodiču: Kako uspeti u zlatnom dobu“.
Mada to geslo važi i za neke prethodne epohe – bila je devedesetih neka talentovana novinarka Dnevnog telegrafa, koja je odmah pošto je država ubila Ćuruviju, vlasnika Dnevnog telegrafa, prešla da radi za stranku čiji je lider naložio ubistvo Ćuruvije. Pogađate, zvala se sasvim obično: Olivera Zekić.
Potom, dvehiljaditih, bila je jedna glavna urednica reinkarnirane Borbe, koja je to postala u trenutku kada taj posaao niko drugi nije hteo da radi, jer je vlasnik projekta nove Borbe uspeo da bankrotira u rekordnom roku. Pogađate, zvala se sasvim obično: Olivera Zekić.
I deceniju od kada je taj list totalno bankrotirao, osmislila je priču kako je tadašnja vlast ugasila taj list, iako je taj list bio toliko bitan da danas niko ni ne pamti da je ikada izlazio, zahvaljujući pre svega istančanom njuhu rukovodstva za pravljenje dnevne novine.
Borba je objavila samo jednu jedinu zaista bitnu stvar: da je Srbija tada tajno platila milion dolara Americi za onog siledžiju Miladina Kovačevića, pa je od toga napravljen mit koji se prepričava s kolena na koleno u interpretaciji Olivere Zekić. Šatro, to je bio razlog zašto je zločesta vlast DS- a ugasila Borbu, iako je stvar zapravo drugačija: Borba se ugasila sama od sebe jer niko od novinara i urednika nije hteo dalje da volontira za vlasnika tog projekta, danas kolumnistu Informera.
Posle su stvari išle svojim tokom: vlasnik Borbe pronašao se, dakle, u pisanju hvalospeva Vučiću za Informer, jer ni to niko častan neće da radi, a glavna urednica je postala članica REM-a, i od te inače neestradne funkcije napravila estradnu.
U oktobru 2018. sačekivala je opoziciju na vratima REM-a sa imidžom voštane figure Sofije Loren, i sve im rekla u lice: „Ovo što radite je čist fašizam, izigravate domaću verziju Informbiroa gospodine Đilas, i ostali iz ove kombi koalicije”.
I tako je Olivera Zekić spasla REM od opozicije, postala zvezda Pinka, Informera, i svih fanova Srpske napredne stranke, jerbo je spasila REM od najezde Gala, Huna i Đilasa, iako niko od njih nij ni hteo da uđe u REM, a najlakše je da spasiš neki objekat & instituciju gde ionako niko ne želi da uđe.
-Alal vera Olivera – bila je ushićena Srbija nad ovom akcijom koja je zasenla i legendarnu akciju legendarnih rimskih gusaka.
Moderna heroina zlatnog doba, pre toga je usred izborne tišine za gradske izbore pisala pisma u kojima je branila pravo Gorana Vesića da ne bude utišan u studiju RTS-a. Takoreći, branila je pravo Vesića na slobodu govora, iako je malko glupo, priznaćete, braniti slobodu govora nekoga ko ne zatvara usta na svim nacionalnim i nadnacionalnim frekvencijama non-stop. I za tu diverziju optužiti nevidljive sile nevidljive opozicije.
-Alal vera Olivera – rekao je neko i kada je pre koji mesec, sa imidžom voštane figure Grejs Džons, u Utisku nedelje, dovatila da brani predsednika Vučića od zločeste Žakline. Zato što je Olivera taka neka osoba – uvek brani jače od slabijih. Malo ko pristaje to da radi.
Alal vera!
