Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Dosta više o bivšima, da vidimo ko će nas voditi u budućnost? Toma Momirović? Stvarno? A je l’ možemo ipak da vratimo Rasima? Ne? Dobro... dakle, Toma Mona je baš uticajni tviteraš. Pa, kome je još uspelo da, isključivo zahvaljujući tvitovima, dođe do ministarske fotelje? Saša Radulović je onomad, ipak, morao da piše blog
Srbija je posle više od 100 dana dobila novu vladu! Najzad će se u Nemanjinu 11 useliti neka nova lica, sa nekom novom politikom, lica koja će vredno i odgovorno raditi i koja će povesti ovu zemlju u svetlu budućnost sve do… proleća 2022, kada će biti održani novi izbori, za nova lica, sa nekom novom politikom, koja će vredno i odgovorno raditi i povesti ovu zemlju u svetlu budućnost. Valjda.
Ali dok se to ne desi, hajde da vidimo šta imamo sada. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao korenite promene u novoj vladi, mada opet nije baš jasno zašto bi on najavljivao bilo šta o onome za šta nije nadležan, novi ministarski sastav mogao bi se opisati onom narodnom „tresla se gora, rodio se miš“. Nije da nismo zadovoljni rotacijom Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića, ta dvojica još puno mogu da daju ovoj zemlji, naročito u pogledu inspiracije za satiru i humor, ali očekivali smo ipak malo više od nekoliko potpunih anonimusa, nekoliko delimičnih anonimusa i nekoliko dobro poznatih likova od kojih smo se uhvatili za glavu.
Naravno, pre nego što pređemo na tih nekoliko mršavih iznenađenja u novoj vladi, moramo se oprostiti od onih koji odlaze. Moramo najpre pohvaliti odlazak Rasima Ljajića iz Vlade, jer ipak je to jedan presedan, kraj jedne ere i početak jedne sasvim nove. Pa, nešto kao odlazak Mila Đukanovića sa čela Crne Gore.
Napustio nas je takođe i Mladen Šarčević, posle kojeg je praktično nemoguće postaviti nekoga ko će prosvetu voditi lošije nego što je to bilo u prethodne četiri godine, tako da će Branko Ružić imati relativno lak posao. Treba da uradi samo nešto. Bilo šta. I to je to.
U Vladi Srbije više nećemo gledati ni Vladana Vukosavljevića, mada ga, istina, nismo mnogo viđali ni za vreme mandata. Više smo ga čitali u njegovim neplanirano duhovitim saopštenjima, u odnosu na koja su otvorena pisma Željka Mitrovića nevešti literarni radovi nemaštovitog đaka petaka.
Ali dosta sad o bivšima, okrenimo se budućnosti! Da vidimo, ko nas tamo čeka i ko će nas voditi? Toma Momirović? Stvarno? Toma Mona? A je l’ možemo mi ipak da vratimo Rasima? Ne? Dobro... dakle, Toma Mona. Naslednik Mona hotela i, što je još bitnije, uticajni tviteraš. Vrlo uticajni, jer kome je realno uspelo da, isključivo zahvaljujući tvitovima, dođe do ministarske fotelje? Saša Radulović je onomad ipak morao da piše blog, čitave tekstove je pisao unedogled, dok ga Vučić najzad nije primetio i pozvao u vladu. A Toma? Tu i tamo tvitne ponešto i op! Eto ga u ministarskoj fotelji! Da, možda deluje lako na prvi pogled, ali ljudi, otiđite na Tomin tviter nalog i pogledajte šta je sve tvitovao. Videćete da nije lako uopšte. Krvav je to posao i leb’ odnosno fotelja sa sedam kora.
I dok Toma zbog svojih tvitova neće biti ni u kakvoj nevolji, možda ga eventualno Vučić bude terao da mu ih čita naglas, Gordana Čomić, bivša perjanica Demokratske stranke, moraće mnoge svoje tvitove da objašnjava novom poslodavcu. I ne samo da objasni, nego i da tvitne jedno: „Oprostite mi moju ružnu tviter prošlost“.
Za razliku od nje, Ratko Dmitrović, još jedno iznenađenje ovogodišnje vlade, takođe neće morati mnogo da brine oko onoga što tvituje, pošto se njegovi tvitovi generalno uklapaju u poželjan diskurs aktuelne vlasti. Tako je jednom tviterašu u raspravi uputio poruku: „Izjebi prvo sve po kući što imaš“, čime je i zvanično započeo brigu o porodici na nacionalnom nivou, i čime će se njegovo ministarstvo baviti.
Nego, kad ono rekoste da su sledeći izbori?
