Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Da se neko iz gradske uprave u poslednjem trenutku nije setio da koriguje ministra zdravlja Zlatibora Lončara, nesrećni putnici GSP Beograd bi morali kroz prozore da iskaču iz autobusa, ili da se voze do poslednje stanice i da onda peške odu gde su naumili
Mere. Reč koju smo tokom ove godine poprilično zamrzeli i koju ćemo, kada pandemija prođe, zasigurno izbegavati bar neko vreme.
Uvođenje mera, ukidanje mera, pooštravanje mera, ublažavanje mera... Mere su ono što nam preko svake mere već desetak meseci definiše život. Ponekad ih odobravamo, ponekad ne, ponekad smo oštro protiv njih, ponekad mislimo da su preterane, ponekad da su preblage, ponekad preuranjene, a ponekad kasne. Nikad nama ugoditi. Ali uprkos svemu tome, do sada su nam nekako uvek bile makar koliko-toliko jasne.
Onda je ministar zdravlja Zlatibor Lončar jednog dana izašao i saopštio da će nove mere morati da se uvedu i u vozilima gradskog prevoza. Između ostalog, reče ministar da će morati da se smanji broj putnika u svakom autobusu na 50 odsto kapaciteta, te da autobus, nakon što se popuni do 50 odsto, više neće stajati na stanicama.
Proveravali smo verodostojnost ove izjave, moramo priznati. Mislili smo, ako je i od Lončara, mnogo je. I znate šta? Bila je istinita. Previše je tu pitanja odmah zalebdelo srpskim internetom, tvitovi, statusi i mimovi su samo prštali, a logičan zaključak na kraju dana bio je da ćemo izgleda morati da iskačemo iz autobusa u punoj brzini ako želimo da siđemo na nekoj stanici nakon onih popunjenih 50 odsto. Ili to ili da idemo do poslednje stanice linije, pa posle nazad pešice. Rečeno je, takođe, da autobusi neće stajati na stanicama sve dok se ne smanji broj putnika unutra, ali se i tu odmah postavilo pitanje kako će se smanjiti broj putnika ako se autobus nigde ne bude zaustavljao? U redu, neki će da iskoče, ali to nije dovoljno. Šta sa ostalima?
Dok su ova pitanja lebdela u vazduhu, oglasi se Grad Beograd. Rekoše otprilike da nije to baš tako kao što je rečeno. „Navodi koji su se pojavljivali u javnosti poput – da autobus ako u njemu bude preko 50 odsto popunjenosti, neće stati na stanici – nisu osnovani“, poručiše iz Grada.
Nije do kraja razjašnjeno zašto Grad Beograd Zlatibora Lončara naziva „javnošću“, jer složićemo se da se nikakvi „navodi“ nisu „pojavljivali u javnosti“, već je tih nekoliko rečenica izgovorila vrlo konkretna osoba sa vrlo konkretnim likom, imenom i funkcijom. I to osoba za koju nismo sigurni da li je uopšte ikad videla autobus gradskog prevoza, a kamoli kročila u njega. O funkcionisanju sistema gradskog prevoza da i ne govorimo.
U svakom slučaju, od koncepta iskakanja putnika iz autobusa u pokretu se na kraju nekako ipak odustalo, a umesto toga je povećan broj vozila koja će putnike prevoziti u toku najudarnijeg doba dana, od 15 do 20 časova. Za razliku od prvog talasa pandemije, kada je potpuno nerezonski među prvim merama bilo smanjivanje broja vozila što je stvorilo dodatne gužve, ovog puta je prevladao razum. Ili bar ona najelementarnija logika.
O skraćenju radnog vremena objekata ćemo neki drugi put. Biće nam potrebno bar nekoliko nedelja da pokušamo da shvatimo ko kada radi, a kada ne. Ili, na kraju krajeva, nećemo uopšte ni izlaziti nigde. Možda je tako i najbolje.
