Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
U maniru kletve „Dabogda te Vučić podržao na izborima“, sa vlasti su u SAD prvo pale demokrate, pa republikanci. Šanse da pogodiš ili promašiš pobednika su 50:50 i krajnje je vreme da Vučić počne da pogađa, a ne da svake četiri godine moramo sve iz početka. Nadajmo se samo da ne ide u kladionicu
Bože mili! Čuda velikoga! Kad se ćaše po zemlji Americi, po Americi zemlji da prevrne, i da drugi postane predsednik, Bajden aga i Kamala Heris.
Tako bi mogao da počne neki, hajde da ga nazovemo - potrampovski ciklus. Kako će on izgledati za Srbiju, tek ćemo videti. Nažalost, činjenica je da tek što smo se sprijateljili s Donaldom Trampom, on je pao s vlasti. U maniru kletve „Dabogda te Vučić podržao na izborima“, sa vlasti su najpre pale demokrate - kada ih je predsednik Srbije podržao, a sada i republikanci - kada ih je predsednik Srbije podržao.
Šanse da u takvoj situaciji pogodiš ili promašiš su pedeset prema pedeset i stvarno je krajnje vreme, čak i po teoriji verovatnoće, da Aleksandar Vučić počne da pogađa pobednike američkih izbora, a ne da moramo sve iz početka na svake četiri godine. Nadajmo se samo da ne ide u kladionicu.
Sudeći po reakcijama renomiranih stručnjaka poput Vladimira Đukanovića ili medija kao što su Informer i Srpski telegraf, ne piše nam se dobro. Tramp je, izgleda, ne samo pokraden na izborima, već brutalno opljačkan. Izgleda da su ga pljačkali na sve moguće načine.
Glasovi su kradeni po principu dobro poznatog pensilvanijskog voza, u Nevadi i Džordžiji su primećeni nabildovani tipovi sa glasačkim spiskovima koji patroliraju ulicama i zastrašuju Trampove glasače, a mnogi građani svedočili su da su morali da glasaju za Bajdena da ne bi ostali bez posla, jer je poznato da opozicija drži i raspoređuje sva radna mesta u Americi.
Drugim rečima, Bajden je koristio sva nedozvoljena sredstva koja i opozicija u Srbiji već godinama koristi u borbi protiv vladajuće stranke. Razlika je samo u tome što Tramp nije video šta mu se sprema, a Vučić uvek vidi šta se dešava i uspe da marljivim i vrednim radom osujeti sve podle pokušaje opozicije.
Bilo kako bilo, pad Donalda Trampa sa vlasti imaće dalekosežne posledice. Prvo, šta će sad Marko Đurić da radi? Dobro, biće ambasador. Ali sa kim će da se druži tamo? Kako će sada napraviti nove kontakte u Beloj kući? Taman je mislio da ima s kim da izbleji u Vašingtonu, da ode na kaficu, ali ne. Sam... tamo negde u belom svetu... ali ne i u Beloj kući, sa drugarima Trampom i Grenelom.
Drugo, šta će sada biti sa poklonima iz Amerike? Da li moramo da vratimo ključ Bele kuće, Trampovu olovku i dekanter za vino? Ili možda ne moramo, jer jednostavno nemaju nikakvu vrednost? Da li i dalje važi ono Trampovo: „Sada možeš da uđeš u Belu kuću kad god želiš“ ili je Bajden već promenio bravu?
I na kraju, da li smo sada i dalje prijatelji sa Amerikom? Jer, ako nismo, moraćemo dobro da se potrudimo da se ponovo zbližimo sa nekadašnjim drugarima Rusijom i Kinom, ako nam to ikada i uspe. Niko nije previše raspoložen da se ponovo druži sa nekim ko je prijateljstvo prekinuo tako što je glasno dreknuo: „So long, suckers!“ i zadnjicom zalupio vrata na odlasku.
