Vesna Mališić, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Bezbednost svakog predsednika, ko god on bio, skupa je reč da bi se politički trošila za sitne emocije. Zato je i nerazumno da vlast na njoj gradi jeftini marketing i da od nje pravi farsu i parodiju
Ključna reč kampanje za sveopšte izbore, koje je novouspostavljena vlast već najavila za april 2022, jeste - bezbednost. U konkurenciji su bili i termini dehumanizacija i sabornost, ali je, po svoj prilici, odluka pala na pojam bezbednost jer je toliko širok da lako može da postane nepropustljiv kišobran za sve emocije koje će se u narednom periodu po komandi buditi – strah, strepnju, zabrinutost, nesigurnost, ljutnju, bes. Naspram te narastajuće opasnosti uzdiže se „kano klisurina“, neustrašivi predsednik, jedini kadar na megdan izaći tajkunima i mafiji, koji je tu da zaštiti narod, da o njemu brine i da mu isporučuje rezultate o kojima drugi mogu samo da sanjaju. Čuli smo to do sada sto puta. O tome su uglavnom pisali tabloidi, ali sada o bezbednosti predsednika govori vrh države.
A najčešće on sam, kao prilikom nedavnog noćnog obilaska radova na izgradnji nove kovid-bolnice u Zemunu. Ponovio je predsednik već dosadni solilokvijum o tome kako mogu da ga ubiju, da ga motkom po glavi udaraju, ali da se on nikoga ne plaši osim Boga i suda svoje dece. Rešen je po svaku cenu da nikad ne dozvoli lopovima da pljačkaju Srbiju.
A lopovima su označeni svi koji pretenduju na vlast ili predstavljaju bilo kakvu alternativu. Pred tom pošasti mora se, očigledno, još čvršće zbiti pleme u neprobojni bedem koji se u novoj političkoj praksi jednopartizma naziva sabornost. I otuda je razumljivo što je premijerka u svom ekspozeu podigla bezbednost u sam vrh prioriteta. I saopštila je da je najvažniji zadatak Vlade da sačuva predsednika! Na vlasti - rekao bi cinik. Jer, zbilja, nedozvoljeno je tako tabloidno i jeftino propagandno izvikivanje ugroženosti bezbednosti predsednika, u zemlji u kojoj je ubijen premijer. Kao što je neprimereno i da konferencije za medije predsednika postanu lansirne rampe za spin o njegovoj ugroženosti koja, zaboga, stiže sa tviter i fejsbuk stranica. Hajde da su, kao što nisu, rešili korupcionaške afere koje dosežu do visokih funkcionera vlasti, da su se obračunali sa trgovcima oružjem i narkotika, da su pohapsili šefove mafije, pa i tada bi, upozoravaju stručnjaci, samo laici i totalni amateri o ugroženosti predsednika govorili javno. Jer to su poslovi koje službe obrađuju u potpunoj tajnosti. Ovako sve liči na veliku melodramsku predstavu. Jer, bezbednost svakog predsednika, ko god on bio, skupa je reč da bi se politički trošila za sitne emocije. I apsurdne epiloge. Šest meseci je jedna žena provela u zatvoru i zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici zato što je vređala predsednika, a tužilac je predlagao da se osudi na pet godina zbog ugrožavanja predsednikove bezbednosti na društvenim mrežama.
U julu je zbog istog dela privođen i rok muzičar u Nišu, a pre desetak dana Viši sud u Beogradu je posle šest meseci pritvora osudio čoveka na još šest meseci kućnog zatvora zbog pretnji na Tviteru. Na saslušanju zbog ugrožavanja bezbednosti predsednika pozivani su aktivisti stranaka, profesori univerziteta, a javno su obeležavani humoristi, karikaturisti, lideri stranaka i mediji...
Stvar je u međuvremenu postala još gora pa se atakovanje na bezbednost proširilo i na novog ministra policije Aleksandra Vulina.
Njega je na Vračaru foto-aparatom nanišanio sugrađanin dok je sveže ošišan izlazio iz frizerskog salona bez maske. To je bio razlog da mu interventni odred zalupa na vrata stana bez naloga za pretres i kao čoveku opasnih namera naredi da hitno obriše fotografije iz telefona. Sitna pakost se međutim već dogodila jer su fotografije uveliko plovile virtuelnim svetom društvenih mreža. Ali su zato podaci iz dosijea ovog mladića, prekršajne i krivične prijave iz službi koje bi morale da ih drže u tajnosti, ekspresno stigle do javnosti. Sreća što je fotografija Darije Kisić Tepavčević bez maske u salonu za pedikir stigla pre njenog imenovanja za ministarku, jer bi verovatno već trajala potera za paparacom koji joj je ugrozio bezbednost dok je gazila epidemiološke mere koje drugima preporučuje.
Bezbednost najviših funkcionera, nema sumnje, izuzetno je ozbiljna tema svake zemlje. Nema šale i nema igre sa njom. Zato je i nerazumno da se vlast ovako ruga tako ozbiljnoj temi, da od nje pravi farsu i parodiju. Neumesno je da se na spinovanju gradi politički marketing, da tako jeftino uspostavljaju i troše ideju žrtve. I da u tome, tako petparački, učestvuje i sam predsednik.
