JEDNA OD PRVIH ODLUKA NOVE VLADE – NOVI REBALANS BUDŽETA SRBIJE
U državnoj kasi minus od četiri milijarde evra
I Mali i Vučić su dugo tvrdili da je naplata PDV-a bolja od planirane i da to najbolje dokazuje da se srpska ekonomija oporavlja. A onda je Vlada planirani deficit povećala za skoro 900 miliona evra i sav taj novac će potrošiti u poslednja dva meseca
Srbija će na kraju oktobra imati suficit u budžetu, što je bilo gotovo nemoguće, izjavio je, ne skrivajući zadovoljstvo, 30. oktobra, otvarajući novi tržni centar Galerija u Beogradu na vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nije se javno hvalio kada je šest dana kasnije nova Vlada, 5. novembra, na jednoj od prvih sednica usvojila novi rebalans budžeta. Njime je planirani minus u državnoj kasi za 2020. povećan na 483 milijarde dinara ili na 4,1 milijardu evra, dok je majskim rebalansom bio planiran deficit od 381 milijardu dinara ili 3,2 milijarde evra.
Tako se obistinilo pisanje NIN-a od 27. avgusta (Velika čarolija Siniše Malog), iako se tada nije znalo ni ko će biti novi premijer: „Da bi se deficit zaustavio na projektovanom nivou od 3,24 milijarde evra, novi premijer, ko god to bio, trebalo bi da za ministra finansija postavi Merlina ili bar Čarobnjaka iz Oza. Za čarobnjaka manjih moći to će biti pretežak zadatak. Zato je verovatnije da stari ministar napravi novi rebalans budžeta“. Baš tako je i bilo. Novi-stari ministar napravio je novi rebalans, kojim je državi, u odnosu na majski plan prihoda i rashoda, odobren dodatni „dozvoljeni minus“ od još 900 miliona evra. Svima koji se iole razumeju u javne finansije i pre izbora bilo je jasno da će se nešto slično dogoditi, jer je na kraju juna deficit dogurao do 2,6 milijardi evra. U tom trenutku niko, osim Malog, nimalo nije verovao da će do kraja godine minus moći da se održi na 3,2 milijarde evra.
Biće da ni on u to nije verovao, ali je u javnosti do poslednjeg sekunda nastojao da održi privid da je stanje u budžetu mnogo bolje nego što je stvarno bilo. Čak je, sve do skora, tvrdio da su „prihodi u prvih šest meseci bolji od plana za 37,7 milijardi, a rashodi manji od plana za 1,6 milijardi dinara“, da su i podaci za jul „ohrabrujući“, da je posle sedam meseci deficit „za 59,8 milijardi dinara manji nego što je planiran rebalansom“, a da su prihodi „bolji od plana za 70,1 milijardu dinara“. Ako je sve bilo baš tako kao što je Mali tvrdio 28. avgusta, u želji „da kao ministar odgovori na sve neistine iznete u NIN-u“, zašto je u novembarskom rebalansu u odnosu na majski ukupne prihode povećao za samo 53 milijarde dinara (sa 1.244 na 1.291,3 milijarde), a deficit za 102 milijarde dinara - sa 381 na 483 milijarde dinara?
Ministar se očito predomislio kada je shvatio da je država na svom računu u prvih devet meseci napravila minus od 364 milijarde dinara. Bez novog rebalansa, do kraja godine, dakle za tri meseca, njeni troškovi mogli bi da budu za samo 17 milijardi dinara veći od prihoda. A još od marta ni jednog meseca taj minus nije bio manji od 19 milijardi dinara. S druge strane, ako je tačno, kao što predsednik Vulić tvrdi, da je Srbija oktobar završila sa suficitom u državnoj kasi, to znači da će samo u novembru i decembru rashodi budžeta biti za milijardu evra veći od prihoda. Poređenja radi, od jula naovamo mesečni deficit nije bio veći od 180 miliona evra, a u poslednja dva prosečan minus biće veći od 500 miliona evra!
Samo neupućene iznenadilo je povećanje deficita za skoro 870 miliona evra u odnosu na minus planiran u maju. To je ekonomski iole upućenima manje-više postalo jasno nakon razgovora sa MMF-om, kada je Misija te međunarodne finansijske institucije 16. oktobra zvanično saopštila da se očekuje da će „ukupni fiskalni deficit biti ispod devet odsto BDP-a“. Samo nekoliko nedelja ranije vlast se brecala na ekonomiste koji su javno izražavali sumnju da bi minus u državnoj kasi do kraja godine mogao premašiti zacrtani cilj od 6,9 odsto BDP-a.
Ostaje nejasno i zašto su i ministar Mali i predsednik Vučić poslednjih meseci onoliko pričali o tome da povećani prihodi od naplate PDV-a najbolje pokazuju da se srpska ekonomija ubrzano oporavlja od velikog pada u drugom kvartalu zbog pandemije kovida-19, ako se sada - poređenjem dva rebalansa - može lako uočiti da je Vlada u maju računala da će od naplate PDV-a ove godine prikupiti 565,8 milijardi dinara, a u novembru je očekivani priliv po tom osnovu smanjila na 547,5 milijardi dinara. Uz to, Mali je od maja do novembra očekivani priliv od PDV-a u zemlji smanjio sa 126,2 na 98,5 milijardi, a istovremeno je očekivani priliv od PDV-a iz uvoza povećao sa 439,6 na 449 milijardi dinara.
Pre nepunih mesec dana, 16. oktobra Mali je na RTS-u pričao nešto sasvim drugo. „Juče je bio 15. u mesecu, dan kada se dobijaju prilivi prihoda od PDV-a u budžet. Dve milijarde dinara veći prihod od planiranog pokazuje da nam dobro radi ekonomija. To je najobjektivniji pokazatelj uspešnosti jedne ekonomije i to nam daje pravo da do kraja godine uradimo sve što smo planirali“, poručio je Mali.
Tri nedelje kasnije, Vlada je usvojila novi predlog budžeta, u kojem je priliv po osnovu domaćeg PDV-a smanjen za čak 22 odsto u odnosu na majske projekcije. Indikativno je i što je to jedini poreski prihod za 2020. od koga Vlada u novembru očekuje manje para nego što je očekivala u maju. Planirani prihodi od svih drugih poreza su povećani – i od poreza na dohodak građana (66,5 umesto 57,2 milijarde dinara), i od poreza na dobit preduzeća (113 umesto 89,3 milijarde), i od akciza (299,7 umesto 296,1 milijardu), carina (51 umesto 44 milijarde)…
Novi rebalans polazi od pretpostavke da će ove godine BDP-a biti za samo jedan odsto manji nego prošle, dok se u maju računalo sa „rastom“ od minus 1,8 odsto. U saopštenju posle sednice Vlade navodi se da bi, bez mera podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. bio oko pet odsto.
Autor: MILAN ĆULIBRK
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od od 12.11.2020.
