Rodoljub Šabić, tekst za Peščanik.net, 19.12.2020.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Premijerka Ana Brnabić je izjavila: „Uvek smo davali najpreciznije podatke i ne verujem da je neko izgubio poverenje u nas i Krizni štab“.
Da je citirani tekst vic, možda bi mi i izmamio nekakav osmeh, makar i kiseo. Međutim budući da nije vic, već stvarno izjava Ane Brnabić, vest koju su preneli mnogi mediji nije me nasmejala, ali me je navela da joj posvetim nešto pažnje.
S obzirom da je izjava data u kontekstu aktivnosti koje Vlada preduzima tokom pandemije korone, za ovu priliku bi bilo dobro ostaviti po strani brojne druge bizarne primere (ne)transparentnosti i (ne)preciznosti. Ipak nemoguće je ne setiti se bar nekih. Vlada na primer nikad nije obelodanila podatke o ceni i drugim okolnostima pod kojima je za sebe nabavila avion, što je premijerka svojevremeno objasnila neistinitom tvrdnjom da su takvi podaci „tajna u svakoj zemlji na svetu“. Građani Srbije tako ne znaju koliko njihovog novca je Vlada potrošila za svoj avion, a mogu šetajući po internetu lako saznati koliko su koštali avioni vlada ili predsednika SAD, Rusije, Nemačke, Francuske, Turske, Italije… Vlada i premijerka su obećali da će predstaviti javnosti sadržinu ugovora o koncesiji za aerodrom Nikola Tesla. Nakon više pomeranih rokova premijerka je rekla: „do kraja septembra“. Međutim, to je bio septembar 2018, a uskoro počinje 2021. I famozni, katastrofalni, u stotinama miliona štetni aranžman Vlade s grupom kontroverznih biznismena „o menadžerskom upravljanju železarom Smederevo“, i pored višestrukih obećanja premijerke i Vlade, i danas je tajna. Uostalom, ako je Vlada proglasila za tajnu čak i cenu spomenika Stefanu Nemanji, jasno je da nema smisla dalje, u nedogled nabrajati tragikomične primere.
Vratimo se na stvari u direktnoj vezi s epidemijom korone. Je li moguće da neko zbilja misli da su Vlada i Krizni štab javnosti pružili sve informacije o razlozima očajno lošeg funkcionisanja pompezno najavljenog Info sistema Covid 19? Ili o očiglednom friziranju relevantnih podataka? Ili o tome da se uprkos obavezi već mesecima ne objavljuju podaci po gradovima i opštinama, već samo navodni zbirni podaci, što neizbežno pothranjuje inače snažno osnovane sumnje u petljanje s podacima o broju zaraženih, pogotovo umrlih. Zar premijerka i Vlada nisu (kršeći zakone o tajnosti, javnim nabavkama, budžetskom sistemu) proglasili za tajnu podatke o skoro svim nabavkama u vezi s koronom i o iznosima sredstava potrošenih u tu svrhu? Zar nisu svesni da javnosti duguju informacije koje bi objasnile kako je izbor za nabavku delikatne medicinske opreme pao na firme čija specijalnost su na primer kozmetički preparati ili koke nosilje? Zar misle da javnosti ne duguju informacije o okolnostima pod kojima su, nakon spora s jednom takvom firmom, milioni evra blokirani u Crnoj Gori i zavise od odluke tamošnjeg suda?
Zar Brnabić nije još na početku krize ljude, koji su s punim pravom zatražili informacije o broju nabavljenih respiratora i novcu za to potrošenom, grubo diskvalifikovala kao neprijatelje „koji ne žele dobro svojoj zemlji“. I zar još tada nije obećala: „Po ukidanju vanrednog stanja položićemo račun za svaki dinar“. Možda premijerka ne zna da je vanredno stanje ukinuto pre više od 7 meseci.
Pretpostavljena argumentacija za neispunjavanje obećanja – epidemija još uvek traje, situacija je teška, dramatična, sve snage usmeravamo na borbu protiv korone, još nemamo vremena – nije prihvatljiva. Ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što je javnost, na osnovu informacija koje su ipak procurele saznala da je bilo i snage i vremena za razne druge krupne poslove sa firmama čiji su rukovodioci ili vlasnici u tesnim vezama sa članovima Vlade, pa su dvorski miljenici.
Ono što od predsednika Vlade u civilizovanoj, pristojnoj državi građani očekuju je upravo polaganje računa. To je nesporna obaveza i ako on ili ona tu obavezu očito, svesno ignoriše zaključak se prosto sam nameće – ona svoj posao radi zabrinjavajuće loše. Taj zaključak ništa ne može da promeni, a naročito ne loši vicevi.
